Godišnjica Nikole Čupića
ГОДИШЊИЦА 43 би се поставио на његово место није се могао дуго одржати као туђинац поред јаке и богате наследне Фамилије, која је у земљи силне везе имала. Тако се, на послетку, после извесног времена наследни господар опет у свој положај враћао.
Кад је султан Махмуд, у намери да оснује централистичку управу у Гурској и да све конце у Цариграду састави, почео да ломи ове наследне господаре, покушао је да крене и скопскога наследног господара Авзи-пашу. Смисли да пашу постави на већу почасну службу у царству. С тога кад се негде после 1830 упразнило место румели-валије (главног заповедника, војске у Европској Турској), султан поручи Авзипаши да је вољан то место њему поверити, за доказ да султан уме да се користи одличним особинама његовим. Али ни ласкање ни частољубивост не намамише Авзи-пашу да остави своје наследно место, на ком се осећао сигурнији него на новом понуђеном положају. Он је сам пошао у Цариград, да султану Махмуду објасни свој отказ, и успео је у томе тако, да му је султан још и увеличао наследни пашалук неким окрузима, који су дотле припадали Битољу. Авзи-паша је увек. био и остао у добрим одношајима према султану по своме уверењу и по своме начину рада, јер нити му је султан какву милост могао учинити нити је он од њега што очекивао. Изгледа да је пашалук припао у потпуно располагање султану тек после смрти Авзипашине, пошто Авзи-паша није оставио мушкога порода. Занимљив би био и начин овога феудалног наслеђивања у Турској. Видимо само да су се и пашалуци и спахилуци наслеђивали с оца на сина, али ближих података и одредаба немамо.
Кад је др. А. Гризебах, коме и захваљујемо за све ове податке, 1839 боравио у Скопљу и у Тетову, породица у којој се већ 200 година држало наследно господство над скопским санџаком, представљала се са три брата. Најстарији је Авзи-паша у Скопљу управљао санџаком, млађи му брат Абдурахман-паша боравио је у Гетову и држао је ту варош као своју апанажу. Најмлађи пак Хасан-паша, био је старешина над војском. Држали су #2000 људи у Скопљу а 1000 у