Godišnjica Nikole Čupića

| 2

ВУК КАРАЏИЋ И Н. И. НАДЕЖДИН Хрватској Војној Крајини. Он је отишао у Русију 1778, и тамо постане у Казанској Губернији саветник у управи државних имања. Умро је 1807 год., оставивши четири сина: Димитрија, који је 1838, после одличне раније државне службе, постао старешина (попечитељ) Одескога Учебног Округа; Александра, који је око 1848 постао министар Финансије у Петрограду; Николу, који | је 1841 био вице-губернатор Рјазанске Губерније, и Зладислава, који је, у исто време, такође био вицегубернатор Тавричке Губерније |Крима).' Најстарији од ове браће, Димитрије, који је умро (844, пожели у години 18141 да обиђе своју постојбину и да потражи тамо род оца свога. На тај пут он поведе са собом. Н. И. Надеждина, који као да је с њим имао ранијих веза, јер је и он отишао у Одесу када је старештво над тамошњим наставним округом примио Д. М. Кнежевић. Њих два дођу рано у пролеће 184! у Беч, пођу оданде у Италију још у марту, тако да су ! априла били у Трсту, где их је по Вуковој препоруци дочекао Вуков пријатељ Димитрије Владисављевић. С Вуком су, види се по преписци, били у Бечу уговорили да они април проведу у путу по Италији, а за !-ви мај да их Вук дочека у Трсту и да оданде крену заједно у Лику и даље у Далмацију. Међу хартијама Вуковим нашло се писмо Н. И. Надеждина из Трста од ! априла 1841, из кога се то види. Из другога писма, писаног 27 априла 1841 из Рима и адресованог Вуку у Трст преко Димитрија Владисављевића, Н. И. Надеждин се за се и за свога сапутника правда што су се задржали, не известивши се пре одласка у Неапољ о саобраћају, али уверава да ће међу 5 и 10 мајем без сваке сумње бити у Трсту. Белешке тога Надеждинова писма од 27 априла 1841 из Рима потврђују се његовим путописом, у ком се с даном 817 маја (нека је нетачност у белешци пошто 17-ом одговара 5-ти, а 8-ом — 20-ти) почиње пут по Лици. Путовање се по „словенској Италији“, како Н. И. Надеждин зове Далмацију (у мало час поменутом римском писму од 27 априла) продужило такође на

К • ' Године 1541 штампана је у Београду књижица Д. П. Тирола „Подвиги Димитра Максимовића Кнажевића попечитела Одескога Учебног Округа и президента Одескато Обшцества Исторти и Древности. Београдљ 1841“.