Godišnjica Nikole Čupića

–—

ВУК КАРАЏИЋ И Н. И. НАДЕЖДИН

преписке Вукове с-Н. И. Надеждином. О тим писмима ми ћемо говорити даље посебице, кад нам на њих дође ред. Да би пак наши читаоци боље разумели свуколику ову везу, навешћемо овде два три податка из Надеждинове биографије.

Н. И. Надеждин је био млађи од Вука Ст. Караџића. Родио се 5/17 дктобра 1804 у Нижњем Бјеломуту у Рјаванској Губернији, и отац му је био поп. Школовање је почео у Рјазанској Семинарији, а наставио га у Духовној Академији у Москви, где је философија нарочито привукла његову пажњу. Године 1824 Н. И. Надеждин је проглашен за магистра богословије. По том ступи у наставничку службу, и кратко време, до године 1836, био је у Рјавзану професор руске п латинске књижевности. Упознавши се с Каченовским почео је радити у његовом „Московском Телеграфу“. Године 1831 почне пздавати знатан часопис „Московекп Телескоп“, а на Московском Упиверситету добије катедру археологије. Пропутовавши 1832 Немачку, Француску и Италију. И. И. Надеждин изврши по том археолошко путовање по јужној Русији и напише члапак О Херодотовој Скитији. Напустивши службу на Московском Университету и проведавши неко време у Вологди у северној Русији, Н. И. Надеждин обустави и „Московски Телескоп“. Из Вологде је много радио на Енциклопедичком Речнику п на Сенковескога „Бибљлмотеци дла чтени“. Године 1838, онда од прилике када Димитрије Максимовић Кнежевић постане попечитељ Одескога Учебног Округа, и Н. И. Надеждин се премести у Одесу. Исте године Н. И. Надеждин је путовао по Криму, где је Владислав, брат Д. М. Кнежевића, био вице-губернатор, и !839 изда опис кримског града и старинског средишта БахчеСараја, под натписом „Русскан Алхамбра«“. После горе поменутог путовања са Д. М. Кнежевићем по Италији п Далмацији, Н. И. Надеждпн се 1842 у јулу премести у Петроград и предузме уређивање часописа Министарства Унутрашњих Дела, објавивши у њему много географских и етнографских расправа. Боравећи (по свој прилици после путовања по Далмацији 184!) у Бечу, напише за часопис Јаћгђпсћег дег ПБ егафиг знатну расправу О руским дијалектима. Кад се 1846 у Петро-