Godišnjica Nikole Čupića

ПР и ха 25

= ГОДИШЊИЦА 2:

сме ништа писати преко Маџарске. Новосадских новина не примамо одавно, а ево трећи дан како овде немамо ни земунске поште. Немамо ни београдских новина, а поодавно већ пароброди не возе даље од Осека. Свега Срба под оружјем против Маџара може бити најмање 230,000. Међу њима има

свуда много Србијанаца. Топова имају доста. Главна је несрећа

што немају вештих војевању старешина, а врховнога старешине (осим патријарха Рајачића) немају никако. Хрвати су с почетка обећавали много, али све избегавају бој с Маџарима, говорећи да њих на Драви стоји мноштво против Маџара. Изгледа да би они пре ради с Маџарима мирити се него тући се. Мени се

- чини да је главни узрок овакоме хрватском колебању пррону

њих народом управљају господа, а у нас народ управља сам собом. Рајачић је с депутацијом ишао у Инсбрук да моли цара да потврди што га је народ изабрао за патријарха. Цар је одговорио да он то не може учинити с тога што је сабор био незаконит и што је радио под утицајсм страних људи из Србије. И депутација се, пре десетак дапа, вратила у Карловце. Цар је бана Јелачића особитим указом био лишио чина, а кад је по том Јелачић дошао у Инсбрук, примили су га опет као бана, и отуда се вратио као бан, те управља и заповеда по Хрватској као бан. Хрвати би желели да су с Маџарима под једним министарством војне и финансија, али ће се обадва та министарства установити у Бечу, заједничка за целу монархију. Има и других узрока, по којима влади мора бити угодно што

„су Срби и Хрвати устали на Маџаре, само што она никоме

неће (управо не може) да помогне него чека да сваки помогне и себи и њојзи. За словенске ствари у Угарској најопасније је што оне, због хрватскога колебања, немају иикаква успеха, а Маџари се међу тим спремају. То народу нашему може шкодити и може тога ради малаксати.

Из Златног Прага сам Вам писао како је кнез Милош у Загребу стављен под стражу. И Кнез Михаило је био отишао низ Дунав у Нови Сад, али кад су му тамо руски консуд и турски паша послали своје људе и молили га да се уклони ол граница Србије, да не би тамо изазвао какве год немире. он је отишао у Загреб, и тамо се постарао да му се оцу поврати слобода. Кад је кнез Милош изашао испод страже и пошао у Инсбрук, говорио је како га је, за оких деветнаест дана г:то је био под стражом, Гај опљачкао са 27,000 Форината сребра (најпре 5000 Форината, тобоже за банову околину, а после 2000 дуката и тринаест хиљада Форината у банкама, тобоже за самога бана). По тој се ствари водила читава судска истрага у Загребу и у Инсбруку, али Гај говори да то ништа није истина и да је то све неко налагао на њ. Како било да било, зли је та ствар силно нашкодила Гају, а тако исто и народу, у колико би му Гај сада могао помоћи својим трудом. Гај се сада са својом породицом находи у селу Бистрици, и само је по имену пипафег ехбегпогштп. Кнез Милош се из Инсбрука вратио