Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 41 вана великим речним системима и с тога ванредно 6огатство продуката, а веома приступна по знатном развитку обала и повољном систему ветрова и морских струја. Отуда је Предња Индија од вајкада била најсјајнији смер освајача и насељеника, централна тачка каравана разних народа, зборно место бродара са свих страна, полазна тачка великог светског саобраћаја. С друге стране клима Индије, у вези б политичким и социјалним уређењем, и сувише је гајила пасивност, плодно земљиште давало је скоро све што је требало скромном Инду, грандиозност прпроде и њених појава и сувише је гушила свест, те је поље Фантазије било једино, на коме се могло радити, јер су сва друга била, забрањена природом самом и кастичко-деспотском организацијом друштва (А. Рафа Абегћиши, РПипскег АН. и Вискје взфогу 1.. Египат је био потпуно дар Нила, који му је створио земљиште, одредио му општи изглед и врсте његових продуката. Пошто никад кише нема то његова воденост и по томе плодност зависе једино од реке, без које би Египат био тако исто пешчана пустиња, као и околина његова. (Хееренј. Отуд је се у Египту све. управљало по Нилу: земљиште, производи, општи живот, појмови, религија. Плодност Египта, граничећи непосредно с мртвом пустињом, 60гате њиве међу пешчаним бреговима, учинило је те су ликови живота и смрти лебдили непрестано пред очима њиховим, те су се и њихове религиозне идеје обртале око тога. Озирис, добри бог, творачка природна снага, биће плодног животног доба, а после летњег обрта, сунца настаје разорна врућина — Тифон убија Озириса, а после природа опет оживљује. И календар свој уредили беху Египћани по Нилу. Одлучни догађај египатске године био је плављење, које је падало заједно са звездом пса (Сотив), која је наглашавала наступање плављења п тим нову плодност земље. Нил је био једиси животни извор културе Египта и одређивао је до најситнијих облика, а правилност његових појава изазвала први развитак астрономије и математичких наука. Тако у цело старо доба нема ни једног народа који би имао на себи такав печат месности, који би био везан толиким везама са својом земљом