Godišnjica Nikole Čupića

,,

ГОДИШЊИЦА 49

нужни чланови двора и тиме добили владу над карактером владалаца и тиме удео у управи. Код Финичана све вароши и њихове насеобине везивале су заједничке религиозне дужности. Главна је веза била религија. Религија је спајала колоније Картагене с њом и њу с Тиром. Она је имала великог уплива на управу, ма да није било засебне духовничке касте, као ни' код Грка ни Римљана. Религиозни обреди вршили су се при свима важнијим државним радњама. Из звезданог култа у Халдеји поникло је предсказивање будућег по положају небеских светила. За тим је оно постало самостална наука, слободна од свог религиозног основа; храм Бела био је уједно и опсерваторија.

А пошто је и код Грка и Римљана религија била моћни фактор социјалног и умног живота, пошто је она и код њих била темељ свега даљег умног развитка, одређивала све односе социјалне, продирала кроз цео људски живот, то ће се по упливу религије код Грка, као најсвеснијег од свих античких народа, моћи најбоље видети уплив њен и код свих оријенталних народа. Код Грка и Римљана и у миру и у рату религија, је улазила у све људске радње. Она је присуствовала свуда и од свуда обузимала човека... Душа, тело, живот појединаца, живот друштва, трпезе, празници, народни сабори, судови, битке, све је било под влашћу вере. Она је уређивала све радње човекове, распоређивала, све тренутке његова живота, давала му и свбетила све његове обичаје. Она је управљала свим бићем његовим тако безусловно, да ван њеног уплива ништа није остајало. Свака је власт морала бити ма с које стране религиозна. Првосвештеници су били дуго једини знаоци закона. Пошто није било ниједног акта у животу, који не би имао ма каке везе с религијом, то је готово све подлегало решењу тих свештеника, који су били једине одлучне судије у безбројном мноштву случајева. Отуда су једна иста лица била и првосвештеници и знаоци закона; право и религија сливали су се у једно. И Грци и Римљани, као и сви антички народи држали су да су им закони послани од богова. Сви су закони морали добијати божанске санкције да би се поштовали. Увек су писци закона па и других

ГОДИШЊИЦА ХХУТ. 4

•.