Godišnjica Nikole Čupića

2 | сл ЦЕО

· ГОДИШЊИЦА

Које на Копаонику које у Жупи и Ибру скупило се око 1500 Срба, па су под командом војводе Радосава, из Требића, и под командом Милана Сара-

новца, из Шумадије, напали на кућу белога Деме Аме-

товића у Маврићу. С Радосавом и Сарановцем био је бимбаша Радисав Малкић, из Штаве, са својом војском

и неки Новица (војвода) из Жупе или Шумадије. Они

из Жупе дошли су преко Магова у Луково и ту су се сви састали. За путовође узели су Радивоја Н. и Радованова сина, оба из Лукова. У вече су пошли из Лукова преко Пардуса на Младљику, а одатле спустили се низ Речицу и пред зору стигли у Мавриће, те опколили кућу Деме Аметовића. Бели Дема

имао је девет синова и био врло имућан. Ту су разгра-

били имање и затрли му сву чељад, само је остало једно мушко дете у колевци; али су и њему ножем избили једно око, те је остало ћораво. Пошто су побили све укућане, хватајући их чак и по дрвећу, куда су се били крили, отворили су зграде, и нашли у бурадима љуте ракије. Кад су се добро понапили, вратили су се натраг истим путем до Младљике; ту се поделе на двоје: Бимбаша Радисав са својом војском и вој-

водама оде преко Пардуса, а тај новица са својом вој-

ском удари на Требињу. Међутим, Арнаути се скупеу Лабу, и брво потрче за њима у потеру, па их стигну у Требињи, где се отвори крвава борба. Арнаути су дошли преко Пресла Трновичкога већином на коњима.

Срби су били тада на незгодном положају, запали су у једну ровину и одатле су се јуначки бранили. Било их је све мање и мање, а Новица с неколико друга.

западне у једну пећину, и одатле се јуначки тукао. Арнаути нису му могли друкчије прићи, него узму врата као заклоне, и натерају Србе — Требињце, те

су их носили, а они су пшли за њима и цуцалиу пећину. Новица. је из своје шишане кровјарача убио неколико Арнаута, али му је пестало барута, те се нај-

после морао предати Арнаутима на бесу. Осим Недељка

Радовановића, из Лукова, који је сам - трећи из бе А

одатле, сви су други погинули. Недељко је тада седео у Вражогрнцима, у Жупи, па се доцније вратио у Лу-

ково. — Колико је њих на броју погинуло у Требињи, 3

на жалост, данас не знамо, али сада у Требињи зову ·

УЗ __–___