Godišnjica Nikole Čupića
. со со
ГОДИШЊИЦА
#52 х Зној од рада јесте киша, која чини да расте семе _ цивилизације. |
113.
Вредност добија нека ствар по потреби ње. У старо доба човек је био много јевтинији него данас.
114 Обични људи су ситан новац, који највише циркулише и којим се подмирују најобичније свакидашње _ потребе; геније је банкнота која представља вредност хиљадама комада ситног новца, али која не циркулише на пијаци живота. 115. Васиона је једна велика мисао коју пише један уввишени ум. Као што човек готову мисао у својој глави пише реч по реч, тако су и поједини моменти у постајању васионе поједине речи, којима је мисао васионе исписана. Та мисао још није довршена. Човек јој не зна ни почетка ни свршетка. Питање је да ли је човек само једна реч или смисао целе те књиге.
116.
Најправилнији и најприроднији устав за један зрео народ био би кад би народ од својих најчаснијих, најплеменитијих, најискуснијих и најинтелигентнијих синова бирао одређени број људи, праву аристократију, која би између себе бирала све више чиновнике у земљи и која би за одређено време (7—10 година) вршила све јавне послове и бриге, а народ би без бриге био остављен своме послу. То би било право помирење __ монархије, аристократије и демократије, у чему и мора, бити савршенство устава.
117
Да се буде прави човек не сме се човек изгубити
ни у оцу, ни у сину, ни у мужу, ни у брату, ни у гра-_ ђанину, ни у Философу ни у научнику, ни у народности; човек се мора ослободити свих тих веза да би _ био човек. 34