Godišnjica Nikole Čupića

999 ГОДИШЊИЦА

140.

Јутро је детињство дана и онда је и човек најневинији. 141,

Земља као да је детињско доба васионског духа. Оваква каква је она је расположена само за децу, малу и велику, само је за њих на њој добро, само дечјих радости и милина има на њој. За зрела човека на њој нема радости ни милина.

142.

Политички је живот само плитка обала оног великог океана људске историје на чију се дубину и ширину ретко ко досад усуђивао, јер још нема компаса, нема принципа, који би био компас и сигурно водио човека кроз ту неизмерну ширину и дубину.

143. Својим порођајним мукама мајка искупљује право на живот детета које роди; по томе сваки човек има право на живот. |

144.

Разлика је између човека и осталих зверова што зверови уједају и гризу само тело, човек гризе и уједа и душу, по томе је човек највиши и најстрашнији од свих зверова.

~

145.

Бол је пробудио свест човекову, бол је и одржава и бол неразумљивости најпосле ће успавати свест човекову; свест је бол; што који човек осећа више бола и што га више ствари боле, тим је код њега више свести и што је више свести, тим више има и бола. И добро и правда и љубав и слобода само су цвеће на дрвету историје људског живота, а по мудрој уредби божјој и на срећу људску, на њему ретко зри плод свест. Ако га сунце ма с које стране греје, он саври до резигнације; расте ли у мраку, он горчи очајањем.

> -—-—--