Godišnjica Nikole Čupića

302 ГОДИШЊИЦА

Милићевић је имао ова одликовања: од цара руског Александра П орден Св. Станислава Ш реда 1859 и Свете Ане 1877; од Кнеза Михаила бриљантски прстен; од Управе Етнографске Изложбе у Москви 1867 сребрну медаљу, од кнеза Николе Данилов орден Ш реда и Звезду Даниловог ордена; а од ордена Краљевине Србије; орден Св. Саве П реда 22 Фебр. 1883, Таковски Крет [ реда од 3 Априла 1899, Милоша Великог ПТ реда 11 Септембра 1900, и орден Св. Саве [ реда 14 Јуна 1901. А одликован је од разних друштава изборима: за члана Срп. Ученог Друштва 1857, ва редовног члана Општества Љубитељеј Руској Словености 1870, за члана Хрватског Педагошког Књижев-

ног Збора 1873, за почасног члана Колегије Српске Гим-

назије у Цариграду 1874, за правог члана Општества Љубитеља јестествознанија 1877, за члана Царске Академије Наука у Петрограду 1877, за члана Југословенске Академије Наука у Загребу 1879, за почасног члана Орп. Пољопривредног Друштва у Београду 1881, за председника Срп. Археолошког Друштва 1889 године итд.

И оволика одликовања видан су доказ признања Милићевићева обилног и одличног књижевног рада.

То је кратак преглед овога дугог живота и неуморног рада једнога најплоднијег књижевника српскога у прошломе веку, који премину 4 Новембра 1908 године у 10 часова пре подне, а његови смртни остатци бише предани матери земљи 6 истог месеца на Новом Гробљу, у породичној гробници, која је одмах иза цркве.

Ж

Милићевићу, друже и председниче наш! Кад одеш тамо, на онај свет, и нађеш Доситеја, а ти му кажи, да се испунила жеља његова и да се сада све књиге српске пишу народним језиком, и да их народ српски све разуме, али да се њима мало користи, јер је још неписмен. Кад се нађеш с Вуком, ати му реци, да је победио језик његов, да се не само све књиге пишу језиком који је он изнео него да је он и службени језик државни, и да она иста држава, која се највише противила његову језику и правопису, сада баш довршује издање свих дела његових о своме трошку. А

Ма аза | от ли по ам