Godišnjica Nikole Čupića

+ СТОЈАН БОШКОВИЋ 321

нема идеалних тежња, него је претерано одан материјалним интересима;

Г/етрегеиг Ебеппе Попсћап де Зетле еБ Ја Репшвије ВајЈКкашуне ап ХУГ-те зјесје. Еде сгуче раг 5У(оуап Воскоунећ, Рјогапсе 1886. |Српски цар Стеван Душан и Балканско Полуострво у ХТУ веку. Критичка студија од Стојана Бошковића, Флоренција 1886.);

У спомен Димитрију Матићу — беседа на свечаном скупу Српског Ученог Друштва 11. Маја 1886. год.. штампано прво у 69. Гласнику Српског Ученог Друштва, а за тим и прештампана 1889. Овај посао Бошковићев управо је исцрпан и марљиво израђен опис живота и рада Д. Матића, признатог државника и писца правних Фнлософских и педагошких дела.

У ову врсту његових послова иду и: његове беседе, које је говорио о Св. Сави у Шапцу 1857. и напред помињана у Зајечару 1862. (први пут штампана у књ. За просвету и слободу); његова реценсија на дело, управо на предговор Напалеона П, Живот Јулија Цезара |у новосадском Напретку 1865. и у збирци За просвету и слободу); његова опширна и исцрпна студија о политпчном и социјалном стању Рима у првом веку хришћанства, Антикрист или цар Нерон |у збирци За просвету и слободу).

Бошковић се, осим свега напред поменутога, занимао и лепом књижевношћу, особито у млађе доба, као сарадник Српских Новина. Такав му је рад превод Коцебуове комедије Ветрогона весела игра у три дђиства. 'У Српским Новинама 1852. бр. 17—28.) и Црногорацљ или страданла Христана у Турско. Романђ од Витеза Х. Левичнига у 3 свеске — св. ГиП у Новомђ Саду 1858. св. Ш (део [ у Београду 1866. Први од ових превода, као и оригинал, нема особите књижевне вредности, а други већ по самом предмету, страдања хришћана у Турској, могао је привући на се пажњу српског читалачкег света,у толико више, што је Бошковић нарочито пазио на српски језик и у овом као иу свима својим књижевним пословима').

1) Тога ради је. једном, у разговору са потписаним, нарочито овај свој превод препоручивао за црпење лексичке грађе за речник Срп. Краљ. Академије. Тада је, пре две године, с болом у души казао: како због јако орднулог здравља не може наставити свој план о писању систематске историје.

ТОДИШЊИЦА ХХУШ 21