Godišnjica Nikole Čupića
УУ. ~. о "~ "=> “= "= 1 54 У и: “= ~ И
РЕЛИГИЈА У ИСТОРИЈИ 21
9. Из Фамилија и племена, и из Фамилијарних религија постале су народне религиозне заједнице, народне религије; и пошто је прва веза, која је везивала племена у један народ, била религиозна веза, то је п први основ држава био религиозан; цело античко друштвено уређење почивало је на вери да тако богови хоће, те је религија била прво начело, из којега је потицао цео друштвени поредак; све су установе биле религиозне, свете. Религија је одређивала право сопствености; тек доцније почели су закони људски то радити. Свако имање било је под заштитом домаћих б6ожанстава, која су га постојано чувала; богови су давали свакој породици њено право на земљу. Усиновљење код старих Грка и Римљана било је прво увођење у свој култ, у породичну веру, па тек после добивање осталих земаљских права. А пошто је домаћа религија прелазила првенствено од мушког на мушко, у том се реду наслеђивала и сопственост, јер је код Грка и Римљана владало начело да је наслеђе нераздељиво од култа, те је и закон уклањао од наслеђа све оне, којима религија није допуштала продужавати култ — женскиње и његову линију. Пошто је религија одређивала све, то су духовници, као посредници између богова и народа, носиоци народне религије, били и прва аристократија друштава, први владаоци и судије, први учитељи народни; они су први радили Философију и науку; станишта духовника била су прве култивисане тачке земље. Духовник је првобитна целина, од које се тек доцније одвајају краљ, аристократ, судија, учитељ, Философ и: научник.
Тако првобитно у цело античко доба држава и народ нису били одвојени од религије; државе и народи били су религиозне заједнице, религија је била национална и државна религија; религија и народ заједно су постајали и нестајали. И пошто држава и народ нису били одвојени од религија, те ни светска власт од духовне, то ни код једног античког народа није било сукоба, између религије и државе; пошто држава није била одвојена од религије, то се нису ни могли јавити супротност и непријатељство међу њима. Тек с хришћанством бог није више бог само једног народа, него бог свих људи; народи и државе одвајају се од религије,