Godišnjica Nikole Čupića

Битка на Колубари

3

смо добијали у сразмерно малим количинамаиз Француске у почетку месеца новембра, доспеле су на десну обалу Колубаре и њене главне притоке Љига. Под снажним притиском непријатељског десног крила (15 и 16 корпус), наше лево крило (1 Армија) постепено је попуштало тако, да је непријатељу пао у руке и главни планински гребен развође Колубаре и Западне Мораве: Проструга—Рајац—Сувобор —Маљен, који отвара непријатељу врата у долину Западне Мораве ка Чачку. Повлачење I Армије заустављено је на положајима северо-западно од Горњег Милановца. Остале две наше армије: 111 и II попуштањем I Армије принуђене су биле такође на постепено померање уназад од непосредне обале Колубаре и Љига, у циљу одржања везе и јединства нашега операциског фронта. На овај начин су се, око половине новембра, све три наше армије (1, 111 и II) затекле на линији : Сибница —Венчани —Даросава —Белановица -—Рељинци—Накучани —Таково —Дренова — Срезојевци у циљу упорне одбране. Оваква ситуаиија код армија у центру целокупног операциског фронта наше војске изазвала је природно и промену распореда код крилних група: Ужичке Војске, која је обезбеђивала леви бок централне групе, и штитила правац, који од Ужица и Пожеге води у долину Западне Мораве ка Чачку; и Одбране Београда, која је до овог времена обезбеђивала Београд и гранични фронт на Дунаву и Сави, ана линији: Гроцка —Београд —Остружница—Обреновац. Наша Врховна Команда ношена стално идејом још од почетка операција, да у згодном моменту