Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

1. Признање суверенитета од стране Порте, али без објаве свечаним ферманом за ову прилику ; 2. Уступање малог пристаништа Спича, како кнез, кад путује у иностранство, не би био принуђен да ступа на аустријско земљиште ; 3. Слободна пловидба Црногораца по целој Бојани под црногорском заставой и 4. Уступање једног дела десне обале Мораче изнад Подгорице, тр од Малог до Великог Врда евентуално и мале тврђаве Спужа. Уступање Никшића није додиривао, ма да овај предео Турску више новаца и крви кошта, него што вреди. Кнез би султану био обавезан особитом захвалношћу, кад би му могао одобрити накнаду за јако порасле трошкове око издржавања сиромашних херцеговачких бегунаца. Ако би ови предлози били примљени, он би могао јемчити, да he се сви херцеговачки бегунци вратити у своју отаџбину, са претпоставком, да буде објављена општа амнестија и да пред целом Европом обећане реформе једном ступе у дело. Дубоко тронут захвалио je д-р Кечет кнезу на његовим племенитим гледиштима, обећавши му, да he се трудити да шегове предлоге код Порте потпомогне. Док je д-р Кечет био на Цетишу, Турци су имали једну победу над устаницима. Муктар-паша бејаше се са батаљонима, који му стајаху на и артилеријом упутио из Требиња и код брда Властице испод блокхауза Дријено напао je устанике, који ту логороваху, и артилеријом нагнао их je у бегство. Цариград je одмах известно о велико] победи, којом се може очекивати угушење устанка. Joni je телеграфисао, да се сада враћа у Мостар и да ту очекује покорење устаничких вођа. При повратку у Мостар вели д-р Кечет наиђох овог победиоца надутог више него икад до тада. ЕЬему, наравно, никако и не паде на памет да ме упита какве новости собом носим са Цетиња. Али-паша je телеграфским путем поднео Порти извод д-р Кечетових извештаја, а одмах je послат и опширан племени извештај ових преговора са кнезом Николом. 2. фебруара 1876. године предат je Порти меморандум грофа Андрашија. У шему се поред осталог нарочито препоручују две „реформе“: