Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

26

тили одреди аскера (регуларне војске). Пеку Павловићу jeсада око 50 година. ГЬегово je лице дугуљасто сувоњаво са орловским носом. Он се држи хладно, ћутљив je и издржљив ; говор му je тих и разложап. Каткад би причао jyначка дела својих другова, што га јако одушевљава. Његова су казивања жива и- интересантна. Он je био код кнеза Николе телохранитель. Породица Зимонића у Херцеговини позната je старпном. Њено je порекло из Гацког; вьихови чланови свагда су бивали „кнезови“, тј. племенске старешине и вође са уважавањем и код самих Турака. Али не гледајући на то, при сваком изливу муслиманског фанатизма, Зимонићи су први трпели и више него други осећали тежину турског беса,, jep се они одмах лаћаху заштите свога народа. По смрти кнеза Луке Зимонића (1870. юд.), када су Турци строго забранили хришћанима у Херцеговини да подижу нове и поправљају старе цркве и звонаре, син кнеза Луке, Јован Зимонић, крену се сам из Гацког у Цариград и измоли у султана ферман. Он je подигао у Гацком седам православних цркава. Због тога су га Турци све више и више спутавали, нај после успеше дозвати га из Гацког у Травнику тадање место пребивања босанских везира. Тамо су га и погубили. После тога Турцима није било тешко да овладају и целим Гацком. Тако се продужаваху догађаји до Смаил-Ченгић-аге, за чије je време порастао упл?в кнеза АЬима Зимонића. Аћима je наследие 1852. године син, поп-Богдан, који се још из младости одликоваше храброшћу и мудрим расуђивањем, те je себи привукао не само народ, који га je изабрао за војводу, већ и Али-пашу Ризванбеговића, који je овај избор потврдио. После рата са Црном Тором 1851.—53. године поп-Богдан je успео да измоли амнестију Гачанима, који су пребегли у Црну Гору. Сам он године 1859. допао je турског затвора, што су Гачани на Крсцу спалили неколико турских кућа. Кнез Данило му je издејствовао ослобођење, али Зимонић се није за дуго користио слободом. У години 1860., Дервиш-паша, тадашњи главни командант отоманске војске у Херцеговини, за време свога беса у Босни и Херцеговини, понова у Мостару затвори Богдана у тамницу и веза га ланцима за зидове. Али црногорски кнез