Građa za istoriju ustanka i ratova 1875.—1878. godine

28

поруке за. дизање устанка. Он се одликовао у разним борбама и чаркама са Турцима, у којима je задобивено доста војних потреба : у Дужима, код Суторине, у Зупцима, код Цариње и Љубохове, и убрзо je задобио пошговање својих другова и саратника заједно са Михаилом Зегом Банаћанином и и туманом Дучићем из манастира Дужи. Сва ова лица присајединише се одреду војводе Луке Вукаловића, код кога •се сгицаху устаници са свију страна. Вукаловић je запазио способност Љубибратићеву и када je организирао војску, њега je поставио за капетана племена Површи. За време црногорско-турског рата 1862 године Л>убибратић je остао увек веран Вукаловићу, па и онда, када су Луку многи оставили и противу њега интриговали не само код 'Турака, већ и на Цетиљу у Црној Гори, која je тада помагала Херцеговцима и сама водила крвави рат са Турском. Љубибратић je доцније отишао у Русију а то се овако де сило : После рата, када се Турци не придржаваху услова, закључених између Хуршпд-паше и Вукаловића, војвода Лука оставп Херцеговину, па се упути у Русију. куда га je пратио верни му Љубибратић. Како je Лука добио земље на .уживање у јужној Русији, a Мићо се могао вратити у Србију, он то и учини, и добивши потпору од српске владе, живео je у Београду, где je био неко време, пратећи пажљиво развој догађаја. Када je плануо устанак у Херцеговини, Љубибратић ступа на његово поприште. Он отиде к својима и предузе команду над херцеговачким одредом требињског округа. Он отпоче опсаду Требиња, што бејаше знак за устанак свих околних племена. На скупу главара у Косијереву Љубибратићу je назначен за помоћника Лука Петковић, на коме су још Љубибратић и друге војводе потчпњене војводи Зимонићу, ма да су многи хтели да истакну Љубибратића на прво место. Овако назначенье примио je Љубибратић драговољно, без речи. Он се борио у Зупцима, у два маха je одбио довоз потреба и профијанта за Турке, и много којечега je запленио од Хусејин-паше. Љубибратић je развијен човек, не великог раста ; одликује ce љубазним и отвореним опхођењем. Максим Баћевић, поглавар и војвода Рудињана, спн