Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

174 МАЛИ ОДВРАЋАК НА МАЛИ ОДГОВОР Т. ВИДАКОВИЋА.

640

11) Кадђ се ова ртечљ Ђачка узме за сушествително име, да се онда каже у Бачки, а кадђљ се узме за прилагателно, онда У Бачкот.

Мн кажемо, да се сва овакова имена (особито кол се изговарао као ла прилагателна ако разуме Т. Овфтилнивљ шта то значи —) склани као прилагателна имена (као што и ни есу друго ништа, макарђ 1и мн како узимали) и. п. у Бачкот, у Турском, у Грчкоћ, у Бугарскот, У Полљскот, у Грошкот, у Рватскоћ, у Чешкот, У Блашкоћ ит. А. А по правиламљ бабк Смиланн може подиети ну Бачкт, у Турски, у Грчки, У Бугарски, у Полљски, У Гроцки, у 1601ски, у Чешки, У Блашки п т.д. Овое знаменито примђчаије Г. СОвђтилника ! Нека га метне у свото СОлавенску Грамматику ; али треба да га потврди млотимљ примђрима из други кнђига осимљ Лробомира: зашто мм (СЉ опроштенћмљ рећи) не вђруемо вђму ни Лиобомиру. — Нама е особито драто, што се Г. Овљтилникљ подвргао правилима. Грамматическим>, и почео овако мнелити ! Само вадђ 0он> не каже: „1 имамо оваковњић вкусљ,“ ЛОЋИ ће онљ (колико е могуће) за рувомљ.

19) За обнчав, и за остало што каже „питатилљемосе, олтоворићемо му све (кадђ насђ успвта, а за садђ остаемо при ономђ, што смо ревли У рецензћи ; само препоручуемо Т. Овфтилнику, нека прочита поштђ еданпутљ свошо КНРИРУ И рецензио, па ако што не разуме — у рецензји, пили у својод кнризи — а ОНЂ нека пншта други моди): И увђрићемо та, ла прости Лоди знајо болђ разликовати 316 обичае одђ добрне и безазленне, него Лиобомирђ и сви остали наши Филозови, кон су 0 томљ писали; п да кашто велика тоспода и наћштросвђценти Лоди баце погдвеколо чашу крозљ прозорљ или преко поли, кое Г. Свђтилникљ не може назвати глупости ни будалаштиномљ, него да е читао Оради, опоменуло ок га на онаћ стихљ: Фисе ез| дезтреге 1п 1060 (еладко е лудовати на мфету). Што се тиче просачке душе, Руда срца и кормсти (валидан о Вини са ц — пише по Свђтилниково (лавенскон Грамматицк, као и добити 2 —), нато му можемо казати, да Ред. до данасљ тоштђ никадљђ ве падаосу искушенје, да завиди Овђтилникову богатству и благородном» срцу.

18) Да онљ ше кривљ штое У печатнђи изоставафна. запата (кодђ старца Бурлма).

Ни мн ни есмо криви што смо разумђли онако, као што стоп у кнљизи. Него бн смо ради знати, откудљ Буриму брада, кадљ није старацљ '