Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

одговор господицу — Цц — 205

се Аделунгљ тужи на неколико места. 4 самљ чуо одљ еднога паметногљ Срблђина, где говори: „Како а могу не знати свога езнка ' п могу не знати Латински п остале езнке, косе самђ ушо, па може бмти, да и нисамђ добро научјо; а Србски се езнвљ са мномљ родјо, и а нфга не могу не знати ; а оно _ Што нљимђ не могу да кажемђ, или рдђаво кажемђ, оно е езнкљ кривђ, што не вала, а не ла што га не знамђ.“ Ето тако мнесле готово сви наши садашнђи кнбижевници, зато с поправлтмо сви езнељ, а ни еданђ не ће да га учи (т. е. не ће да истражујо и да уче оно што има у езнку, него сваки по свомљ вкусу пзмвшлава и уводи коешта ново у езмкљ). Садђ да доважемђ Г. — 4 — оно што самђ мало пре рекао, т. е. да онђ нје прошао мислећи крозљ сву Граматику, и да нје разумео Мркалл ни Вука:

а) Онђљ каже да бнемо сђ овнмђ словима имали красну и совршену азбуву: а,б,в,где,ж,8,Ии,1, КЕ, л,м, н, о, п, р, с, т, у, Ф, Х, ц, Ч, ш. — Совршена азбука може бшти само она, кол има онолико простк слова, колико у езнку има прости гласова (Гал); тако да сваки простакљ, ком за неколика дана научи читати и писати, може цео своп векљ тако правилно писати, као наивећ! Аделунгђ; и што еданђ у Америки напише, да друпи оно у Али, у Европи пи у Африки, онако исто може прочитати, као што бн га онап прочитао, кон е писао. У Србскомљ езнку има 285 прости гласова, кои се за садђ могу овако записати: а, 6, в,Г,4Д, дБ, е, ж, 8, И, Ј, Б, л, л м, н н, 0, др, е, тћ, у, Д, ч, п') ш. Како ће саљ Г. — 4 — са 38 слова (ф ис то е само за тудђе речи, и задржаћемо и) записати наши 25 гласова ' Онђ вели, да крпи сљ ], н. п. пиће вели да пишемо питје,) грождње гроздје по т. д. А како ће Г. — 4 — записати тђме' Онљ ће рећи овако: тјеме. Е добро! садљ треба погадљати: или тјеме треба читати љеме, или питје питб! А ми то не говоримо ни едно ни друго, каб што не говоримо ни гроздје него грожде (3 предђ ду, л,, њи ћ, претворисе у ж, као и с у ш, н. п. пазити пажна, зага- ч0 зити загажна, листу лишће, разимелити равмиилавати и Т. Д.).

') Ово е истина понаџвише за тудље речи, али се чуе гдешто и у нашим речма, н. п. увеџбати, сведоџба, наруџбина п т.д.

2) Не знамђ, зашто е метнуо примере Латинскимљ словима Ово е за Шокце (ако тако говоре, али не веруемљ) а не за насљ.