Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

== да ове А нмв леонске не

ПИСМЕНИЦА СЕРБСКОГА ЈЕЗИКА.

Два пма своје собствено скланљањђе Н. Ц.

мужески. женски. среднљи. и. два двије два

р — двшу) _ дВШУ двију

д. двима двима. двтема двима В. два двије два

3. два двије два.

т. двима | двима, детема двима

Овим начином скланђасе три, четири, само што ова неимају више, него

ледан обшти род. 9. самостотна. Самостотна имена бројителна јесу такова, кола су, у спрезанђу с другим деловима, говоренља, подобна имену суште-

ствителноме. Такова Тесу: оботе, двоје, обадвоје, троје, светроје, четворо п пр. Кота се скланљалу слведутућим начином.

и. двоје троте четворо р. двога трога четворога, четворга д. двоме, ма троме, ма четворме, четворма в. двоје троте четворо 8. двоје троте четворо т. двоме, ма троме, ма четворме, четворма

(ва, п сва друга самостотна бротителна имена, кота су из основни бротителни имена с додатком оро произведена (четворо, седморо, осморо, 1есу скраћена благогласности ради), тесу само у 1единственом броју самостојтателна, и употреблђавајусе само у среднљему роду, Бад те говор о животинђи тога, истог рода: двоје деце, троге пилића, четворо говеда, тпеторо прасади и пр. У множественом броту бивају ова бротителна имена у значенњљу и у скланњанђу подобна прилага-

5) Бротително име основно дви верло се риедко може чути да се у коме пределу Серобскога народа употреблђава у род. дат. и у твор. падежу мужескога и среднљега рода, него 1е на млесто тога свуда обично: у мужескоме роду 06 новно броително име два преобразити у суштествително двошша, н. п. два 1'0сподири, род. двоице господара, дат. двомци Господара; а у среднњему роду преобразисе основно име дви у самостотно двоће н.п. два „унета, род. двога унади и пр. Али кад је говор о бездушним стварма, онда се неможе казати, ни у мужескоме роду двошие, ни у среднљему 46028, него онда ако бе неби могло у 1отребити дешу, двима, а оно мора. остати нескланљаћјемо, и суштествително и бројително, као што мн употреблљавају Серблљи н. п. два камена, два берда, код два камена и т. Д.

31

39