Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

pred ciganima. Čak i duhovni fitani kaošto Dbiiahu Tolstoi i Dostoievski poprimiše oVval StaV.

Pisma koia ie Dostojevski pisao svoioi ženi obuhvataju omašnu knjigu od 300 stranica. Ni na iednom mjestu me nalazi se ime »Jevrei« za Zidove nego »Žid« (pogrdno ime za Židove). Iz toga imena izvodi i razne varijante umjesto da se pozabavi stvarno problemom tih Židova. On ne ispituje Židovsko pitanie i sudbinu židovstva stvarno i sabrano već prezire ZŽidove instinktivno i iz predrasuda. Veliki psiholog liudske prirode i liudskih protivnosti, pisac koji se poput torpeda probio u najintimnije taine liudskog bića, »krvoločni pjesnik, tigar riieči«, kako ga ie nazvao neki ruski literarmi kritik, na svakom je miestu vidio krivnju mrskih Zidova. U pismima miegovoi Žžemi imamo različite pogrdne epitete za Židove, primierice »ružna židovska diječurlilas. odsad ću biti u tom pogledu »sitničav kao Židov«, »svuda su VećĆ prevladali Židovi koji svakog varaiu«, »bezobrazne židovske gubice« itd. Ovako izgledaju neposredna mmijenia Doestojievskoga, i tako može da zvuči goli, iskreni, nepatvoreni stil toga divnog umjetnika. Zna se da ie Uriia Kovner, savremenik Dostoievskoza — inače poznato ime iz židovske literature ı vrlo interesantan tip po toku svog života — koji ie neobično ciienio niegovu geniialmost, nastojao uliecati ma njegovo mišlienie o Židovima. Vrlo zanimliva korespondenciia između Dostojevskog i Kovnera — koja ie i obielodaniena pokazujie nam doduše da ie nod snagom Kovnerovih dokaza Dostojevski morao priznati da su i Židovi konačno liudi no ipak ie i nadalie svakom prilikom instinktivno dolazila do izražisja niegova mržnia prema Židovima. Ili barem niegovo duboko nerazumijievanie židovskog problema koic se očituic i iz TIczove brošire o židovskom pitaniu.

Dostojevski, smierni štovalac Bibliie i oduševlieni poznavalac Jobove knjige (na iednom miesitu veli da ie s»gotovo plakao od sreće čitaiući JoDovu knjiigu«), strašno okrivliuie židovski narod, ier ie u Wiesbadenu jednom sliučaino zapao u židovski hram namiesfo u rusku crkvu, jer mu ie na Dutu u Berlin ı kolima bio susied neki »brbliavi Židov«, ier su u hotelu članovi neke Židovske porodice oko 10 sati u noći u susiednoi sobi suviše glasno razgovarali i smetali niegov sam tako, da im ie miorao doviknuti »ah, ovi prokleti Židovi!« Židovi su krvi, što mu neki trgovac neće matrag da piimi maiočas kuplieni kišobran, da ie pao tečai rublia, da u liečilištu nema ruskih gostiiu itd. IS76 ge. u iulu piše iz Berlina svoioi ženi o svojim židovskim suputnicima OVO: »Sve su io sami irgovci, uvijek govore samo O irgovaniu, HOVCIma i procentima. Nema ni traga o naobrazbi ili kakvim višim zalitievima.«

Svakako će se začuditi svi oni Kkoii su ioliko očarani dielima Dostoievskoga, ako saznadu da ie u tom divu bilo i osebina patuliaka. Čudiće se, Što tako velebni poznavalac liadskih duša može da bude sitničav u prosuđivani:ı izviesne liudske ecripe, u tom slučaiu Židova.

MAGDA BOŠKOVIĆ: KIŠNA JUTRA

Jutarnje su mračne ure ı Dosi.

šio ih sobom jesen ?0Osl. U tom blatu

“Asfalt hoase guste hisne hapi. Žive

Blato gaze bometači. 72

Gnyjili ı psuju.

ozeblhi Mrze sebe. mrze život.

157