Hemija : za srednje škole

100 :

Необрађена земља зове се ледина, а она што се оре

зове се орница. Онај део орнице пак, што лежи пспод. домашаја плуга, зове се здравица. Злравица може битип живица и мртвица, то зависи од дебљине хумусног слоја.

Главни састојци родне земље (живице) јесу: глина,

песан, кречњан и хумиус; песак се пак састоји из кварца, разних силиката, Фосфата и других минерала. Песак, креч= њак и хумус јесу трошан прах, но исти је глином у једно слепљен. Према томе физички склоп земље зависи од срав= мере, у којој су ти састојци помешани. Тако глинуша (смољњача је збивена, влажна и ладна. Пескуша је рас-

трешена, сува п топла. Кречуља је лака, сува и топла. Хумуша (црница) је скважљива, мокра п ладна. За земљо-

радњу је најподеснија она земља, која садржи ове састојке подједнако ; јер таква је земља умерено растрешена, влажна и топла. Плодност земље јако зависи од њеног Физичног“ склопа.

Ови главни састојци земљини условљују јој само Фи-

зички склоп, али се њима не рани биље; онп су само

средина, у којој се обиље развија, а ово се рани раном, што је тим састојцима примешана. Биље узима рану из

ваздуха и из земље. Из ваздуха упија лишћем угљен-диок= спид, одакле узима угљеник за стварање свог угљеничног градива. Из земље пак сише жилама у земној влави растворену минералну ранџ, која садржи: фосфате, сулфате, нитрате, хлориде, п силикате ових метала: калијума, нат= ријума, калцијума, магнезијума п гвожђа. Земља треба да садржи све ове делове минералне ране биљне; јер ако јој недостаје ма п један, неплодна је. Како постаје ваздушна рана биљна

угљен-дпоксид, поменуто је кад је о ваздуху говорено. Минерална биљна рана пак постаје из земљиних минерала (песак, кречњак), који се, као што знамо, под утицајем воде п угљене киселине у растворна једињења претварају. При овоме има важну улогу п онај угљен-диоксид, што се оксидацијом