Hemija : za srednje škole

63

Пламен.

Знамо да нека тела горе са пламеном а нека без пламена. Тако водоник, сумпор, дрво ит. д. горе са пламеном, а дрвени угаљ, кад је распаљен, не даје пламен, већ само сија. Као правило можемо поставити: са пламеном горе сви засови, а чврста тела само сијају, т.ј. горе без пламена. Што пак и сумпор и дрво са пламеном горе, то долази отуда, "што се сумпор при горењу у пару претвара, а из дрвета се, усљед суве дестилације, горљиви гас ствара, те тако и у овим случајима горе у самој ствари гасови, а не чврста тела. Према овоме: пламен је усијани горљиви гас.

Јачина светлости разних пламенова врло је различита. Видели смо да се водоников пламен једва види на дану, колико је слабе светлости, а ево како магнезијумов пламен светли јако. Магнезијумов пламен светли јако с тога, што он сагорева у чврсти оксид, па овај сија у пламену. У водонпковом пламену нема никаквог чврстог тела, па зато му је светлост слаба. Али ако у водоников пламен метемо какво чврсто тело, н. пр. жицу платиноку: или га попрашимо угљеном, светлиће и он јако, јер ће та чврста тела у њему сијати. Што пламен свеће и петролејске лампе лепо светли, то долази од усијаног угљеничног праха, што се у пламену одваја. Да ова два пламена садрже угљеног праха, уверава нас то, што се ова жица нагари, кад ју у та два пламена унесем.

Кад погледамо у пламен свеће, видимо да се исти из три дела састоји (ел. 23). Одма око стењка види се тамни део пламена а;-у том делу пламена распада се стеарин, што стењком прилави, од околне топлоте у гасовита тела,

(суво дестилише); температура тог дела пламена ниска је, зато је таман. Тамни део пламена омотава други светли део Бр; у том делу пламена усијани су гор-