Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

171

Залуд наш сељак много ради и производи, кад. те производе сам не преради, не искористи, већ их, често, у бесцење прода другоме, да после од истога купи много лошију материју и за скупље новце. Залуд преко целог лета трчи и ради а кад буде у јесен потроши за ту „модну“ одећу више него што је зарада била. Тиме се и економски слаби, јер не употребљава своју домаћу производњу и израду.

То зло, та мода, нарочито код женскиња, прешла је из вароши у села. Она и тамо чини пустош: здравље пати, чедност се губи а џеп се празни.

Свуда се чује жалба на то. Али је често узалуд. Јер и на селу, као и у граду, људи нису моћни да то сузбију.

На моду се троши више него што се има. за моду се задужи са великим интересом а оскудева се у битним потребама за живот. Трпи се у исхрани, „јер на трбуху нема прозора“ а на моду се немилице троши.

Заборавља се, да се на лицу огледа каква је исхрана а на одећи каква је чедност, економија и рад.

Нисмо ми против лепе и складне ношње и моде, која има за циљ, да да праву лепоту телу, да здравље онува, да према потребама и стању буде економска. Али против садање моде на селу, која као највећи црв подгриза и руши здравље, чедност и имање, морамо сви устати и борити се.

Описивати све то, износити историју начина одевања одвело би далеко. Зато овде износимо само онолико, у колико одећа не одговара здравственим потребама, зашто и како је треба изменити са обзиром на наше поднебље, рад и економско стање, нарочито са обзиром на домаће производе и прерађевине. |

Што се материје тиче, она је како где, више или мање, од вуне, памука, лана, тежине и свиле.