Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

30

Зими је пролаз скоро немогућ. Кола се пред кућом ломе по рупама; стока се напреже; човек се мучи; упропасти обућу, одело и здравље само због рђавог пута. Зато кад је време рђаво и зими нико не сме да иде у село, па ни из села да излази без велике потребе. А од колике јето штете, то сваки увиђа.

Канализација у селу била би идеал, који за сада није остварен ни у великим варошима. Али, · апак; се мора говорити о другој, примитивној врсти канализације у селу.

Та канализација састојала би се у брзом и лаком одвођењу површинске воде с пута и дворишта помоћу каменом поплочених или цементом озиданих отворених канала, „ендека“ — „јаркова“ — „ровова“. ЧОна би служила за одвођење воде из дворишта, од бунара и извора; да се вода не задржава по дворишту, да не загађује суседно двориште нити да се излива преко улице.

Баруштине и влажна места оцедити просецањем већих и мањих канала, кроз које се вода стално одводи. Засадити их подесним растињем. Мање рупе испунити. Исушивањем земљишта постиже се, да се место економски искористи и да се очува здравље грађана.

Напојила за стоку у дворишту не смеју да буду обичне баре за легло комараца и извор смрада. чОна морају да се озидају, покрију и чисте, ако на други начин не може да се добије вода за стоку.

Снабдевање водом је од најважнијих захтева за село. Без воде нема здравља, живота ни економ«ског напретка.

За једно лице потребно је дневно најмање два „литра воде за пиће, 2.50 литра воде за спремање хране, 20 литара воде за одржавање чистоће тела, 12 литара за одржавање чистоће у кући и за прање рубља; укупно око 50 литара воде.