Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

69

да сваки појединац за себе направи добру кућу. Зато општински дом треба да је очигледан пример какве зграде треба да су и како да се одржавају. Установа Пошше и шелефона је неопходна културна потреба за свако место. То је пут за културну везу са осталим светом.

Привредне установе. Свако веће селод има свој шрг, где се излажу продаји производи а да се не мора ићи од куће до куће или у које друго удаљено место. Трг да се најчистије држи.

Хлеб је главни производ и храна за нашег сељака. Зато свако веће место треба да има млин, који се креће топлотом или водом. Где тога нема, ту се и хлеб тешко и рђаво спрема.

У сваком селу је потребна дродавница оних ствари, које се у селу не производе, а које су неопходне по здравље и удобнији живот.

У њима не сме да се продаје алкохолно пиће, белила и све друге ствари, које су шкодљиве и које наш сељак у том крају сам производи.

У тим продавницама треба увек да има: чешљева, четке за зубе, косу, хаљине, обућу и прање пода; калодонт за зубе ; сапун за руке, лице и прање рубља; пљуваоница, хигијенских судова за воду и исхрану; кревета и штедничара; пећи ; стакла за прозоре; лампе и гаса; шећера и друге здравствене потребе. Пекарнице. Ретко које село да има пекарницу. И ако је хлеб главна, често, за више дана, искључива храна, домаћице га не спремају као што треба. А због оскудице у времену и прибора за печење, спремају хлеб за више дана; или спремају свакодневно, зашта утроше много времена, снаге и горива. Зато је најбоље, да у сваком већем селу, општини има, бар, једна јавна пекарница, која би била хигијенски уређена. Тиме би се добило у здравственом и економском погледу.