Hipotermija i termogeneza

16 Иван Ђаја и Стефан Ђелинео

испод термичне неутралности, вредности које су затим добивене јасно говоре у прилог томе да је потрошња већа кад је хипотермија дубља. У прилог томе говори и чињеница да се животиња све спорије загрејавала што јој се температура више приближавала нормалној: требало је педесетак минута да би се телесна температура попела од 31,9" на 33%, док се за нешто више од сата температура попела од 27% на 31,30, дакле за 4,3". Мема сумње да паралелни ход хипотермије и потрошње не значи да прва одређује другу, али је чињеница да хипотермија не депримује термогенезу, па да чак и не спречава ову да буде интенсивнија.

Пошто је хипотермија потпуно ишчезла, потрошња на термичној неутралности не спада одмах на своју нормалну вредност већ остаје неко доба изнад те вредности, То се види у примеру који следује.

Пацов који у нормалним погодбама базалног метаболизма троши на минут 4,4сс кисеоника, ако је био претходно охлађен тако да му је температура спала на 31", троши на термичној неутралности, кад му је температура достигла своју нормалну вредност (36,5"), око 6 сс кисеоника; тек после једног сата потрошња спада на поменуту нормалну вредност. Према томе, дејство. хипотермије се осећа још неко време после нестанка хипотермије. Приметимо најзад и то да се та већа потрошња која претходи потрошњи базалног метаболизма, појављује нешто пре него што је хипотермија потпуно ишчезла: на температури телесној за 2—98' нижој од нормалне температуре, потрошња има већ ону вредност коју ће имати за извесно време после нестанка хипотермије.

Расправљање.

Да би се могао оценити утицај хипотермије на термогенезу организма који се бори против спољашње хладноће, треба упоредити потрошњу у датој хиготермији са потрошњом коју даје под утицајем исте спољашње хладноће, али пре него што је његова нормална температура поремећена '). Тако исто, да би се дознало шта припада самој хипотермији без удела спољашње хладноће, треба одредити потрошњу организма кад му је температура нормална и кад је у хипотермији, и то у

') Нашли смо да је исту примедбу учинио и Н. Егеипа (8).