Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 38.

У НОВОМ САДУ, 11. (24.) ЈУЛА 1913.

СВЕСКА 38.

ЈОК сифмпз 40)17 N7

Илустрована Ратна Кроника

40 !к N *

аппосшЕшаооааапсшсшоосш ! :©: □ | 1ИН1 1 н □ 1 аппппапапаппаааппаапппп

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'—. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

пшзипапопппппппппаапапо 10 0| I 0 0 1 □ □ I пппаппаапппппаппппппппа

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

Савезнички рат ЋздаВање наше „ЋлустроВане сРатне Зхронике" Већ се ближи сбоме крају, а нисмо се надамг, да ћемо у њу Јјнети и оиисе ноВога рата између доскоратњих саВезника. Шта ћемо, кад је Шугорска ненаситиВа и 1рамзљиВа била, кад је сВоје саВезнике иоданиттаВала 1 Ђугарска је изгубила и иамет и иоштење, Ђугарска се распојасила и избезулшла, и због тога је настао рат, на жалост, страшан и Врло крВаВ. (9риске су жртВе огромне, и чодека душа боли, што су се те жртВе морале иоднети ; али у тој големој тузи Велика нам је ушеха сВилт, што неизмерне жртВе узалууне биле нису. Ђугари су били нароу урзак и безочан, начинили су се на (0алкану ирВи и најболи, а у томе рекламоВању иоматали су их неиријашељи сриске нације. (0ауа се иоказало, ко је какаВ, и какВа је сриска, а какВа је бугарска нација. Ђугари су се, истина, храбро борили, али су се борили као зВероВи, а (9рби показаше, уа су храбри, уа су добри, уа су најббљи ратници у оВроаи. Ђугари се показаше, да нису народ чесшит и ду* шеВан, и због страхоВитог сВог диВљаштВа они су у &Вропи данас морално сахрањени. &Вропа је пак (§рбе упознала, и они данас Важе као нароу не само ратнички, него и као уушеВан нароу. (Зрби су данас осВојили питому и културну §Вропу, и оу уанас се они рачунају у народе Врсне. Мо је добитак Велики толико колико осВојење е1Ј1а* кеуоније, и у томе је за (Зрбе глаВни значај намешнутог и Врло крВаВога рата. (Зрби су од данас јеуна оу најутледнијих нација, и мржња њихоВих мно1обројних непријатела неће Више бити у стању уа упрља сВетпло име (ЗрбиноВо.

ИЗ БЕОГРАДА ЗА ВРЕМЕ РАТА оо - ТОПЛЕ ДУШЕ - 0) У Београду нисам видео војске. Па ко чува Београд? Ко чува народну Банку, УправуФондова? Ко чува град? Казаћу вам. Сазвана је последња одбрана омладине и старине. У старини су домаћини после четрдесет пете године. Они чувају Београд, они су стража у граду. То су сељаци, у сељачком оделу, са дугом берданком о рамену, домаћини. Брзо сам се у Београду извештавао, али сам те људе увек дуже посматрао. Посматрајући их, осетио сам, да су они темељ Србијин, да је Србија њихОђа. По њиховим лицима, по њиховоме држању, по њиховој бризи и озбиљности добио сам утисак, да у њима лежи српска државна мисао. Око тих се људи развија нека топлота, око њиховог тела и одела развија се топла душа. То су те топле душе у Србији, које ту земљу држе на својим плећима. Они воле свој домазлук, своје поље, своју стоку и шљивике, али је њихово срце пуно љубави, пуно бриге за државу. Ја сам то видео на њиховим лицима, на њиховоме држању, и то никада заборавити нећу. Био сам и у болници. Осам месеци нисам могао у Београд, те сам болно жудио, да тамо идем, да мало омиришим србијански ваздух, али сам стално мислио, да у болницу отићи нећу, кад у Београд одем. Мени је мно-