Interesi srpstva. Knj 1 i 2

97

Дакле у држави једној, где данак износи око 97 милиона, платила је тога данка богата класа непуних 5 милиона. Поред ових пет милиона разуме се да би по касама државе пруске са свим комотно могао ницати коров... Кад се 5 одузме од 97 остаје равно 92. Хајде да видимо од куди из чијег џепа долазе та 92 мил. тал. што још недостају... Ми се овде мучимо и кулучимо, али труди наши досад су слабим успехом урађали, јер, поред толипих цифара и толиког сабирања, једва дођосмо до 4,820.488 талира. Толико се копрцамо, па ни с места да се мавкнемо! А пут је, од 5 мил. до 0 мил. веома далек. Но не очајавајмо! Можда ћемо од сад брже корачати...

Да видимо дакле како стоји са онима предметита потрошње, које сиромашан народ у тако јакој мери троши, да се може рећи да скоро иснључиво он плаћа посредну порезу на њиг.

Ракија-мученица. Она је већ и код нас, на југу, народно пиће, али много више у Русији, Пољској и Пруској. Ко је у Берлину живео, зна то из сопственог искуства. По буџету од 1800, кад се одбије транзитни намет, дакле кад се узме само посредни порез на у земљи потрошену ракију, добија се сума од 5,000.000 талира (Мићене. Ва. ШП. рас. 110).

Порез од земље (Отилавецег). Ми смо горе већ видели да се овај порез у буџету рачуна међу непосредне порезе: и видели смо да јеиону истини посредан порез на жито, а ју колико се односи на плацеве с кућама, па кирије. Њега дакле плаћа потрошач у цени жита и цени кирија. А ко је потрошач 2 Оних 17 милиона Пруса сиромашних. Хајделбершки професор пок. Раџ вели, да порез на средства за живот, на шр. на кромпир, жито, дрва за огрев, платно итд. дејствује као порез од главе, главница, тарач (Корћаћецет): зато што свака глава

ИНТЕРЕСИ СРПСТВА Т

ПИ а