Interesi srpstva. Knj 1 i 2

100

ферајн, 1,551.155 тал. од чега на Пруску 7, или 196.600 талира. - Сиротиња дакле, пушећи, унела је у државну касу око шест пута више, но богата класа. Овој суми треба још додати 140.000 тал. порезе на дуван, који се у земљи производи, који не ваља и који дакле такође сиротиња пуши. Како стоји с порезом на ракију, на жито, на кирије и на дуван, тако исто стоји ми са свила осталим порезама на предмете опште потрошње, као што је: порез на брашно, на мељ, на пиво итд. итд. итд. Ми знамо зашто то тако бити мора. Ми знамо да трошарине нису ништа друго до тарач на трбуге: тде је већи број трбуха, тамо је и потрошња, па дакле и сума порезе већа. Ма снага варења сваког од оних 222.000 богаташких стомака равна била — једној хоњској снази, ппак тих 222.000 стомака тешко да ће моћи појести и попити и традесети део онога, што поједу и попију 10 милиона стомака гладне сиротиње. Ми ћемо дакле све остале посредне порезе ћутом прећи, само ћемо се још зауставити код једне од најважнијих. Монопол на со. Регал од соли донео је Пру. ској, по буџету од 1855, — 8,802.924 талира. Осим тога држава је имала од салина прихода 1,190.588 тал. а трошка 1,121.920 тал. дакле чиста прихода око 70.000 тал. Они који су трошили со из државних салина користили су, по томе, држави вредношћу од 70.000 тал. Зато и ову можемо додати регалу од голи, што онда чини свега: „8,872.000 тал. — Но порез на го одликује се од осталих посредних данака једном особином. Он није амо харач.од трбуха. За њ се може рећи да је дупли харач од трбуха. Ево зашто. Познато је да богатије класе имају сочнилу храну и да употребљују и друге зачине, да је укусном учине. Једно што је та храна сочнија, друго што је разноврснија, треће што има и других зачина, богатије класе