Interesi srpstva. Knj 1 i 2

104

ћине # Важи потпуно. У тој истој, а по кад што и већој мери, учествује сиротиња # плаћању порезв на брашно, на клање стоке, на мељ, на пиво. на лутрију; у тој истој мери учествује сиротиња „у приходима дрожавним, што долазе од поште, од теларафа, од такса судскит, од такса адлшни.

спор сттивнит. Горе видесмо да је од 35 милиона порезе узимљемо округле цифре — богата класа платила.

5 милиона, а сиротиња 30 милиона. 5 у 80 садржи се 6 пута. Спротиња је дакле платила шест пута више целокупне порезе. А то ће рећи: од 97 милиона непосредне и посредне порезе у Пруској платио је богати сталеж 16 милиона, а сиротиња платила је 81 милион... (ад се сетите онога нашег упоређења: кад би у једној вароши од 97 хиљада становника било 81 хиљада Срба, а 16 хиљада странаца, ви би ипак рекли: то је српска варош. Кад целокупни данак једне државе износи 9% мил. па би од те суме сиротиња платила 81 милион, а б6огата класа 16 милиона, ви би, дајући општу карактеристику томе данку, рекли: то је данак сиротињсни. Из свега до сад наведенога добијамо двоје : прво добијамо одговор на питање: ко плаћа данак 2 пруго добијамо, ако управ хоћете целу теорију данћта. писказау у цирраљма.

Како глави та теорија > Она гласи овако: цео државпи приход Пруске од непосредног п поередног пореза био је за годину 1855 у округлој суми 97.000.000 талира. Од те суме само су 12,848.000 тал. пспосредна пореза; сав остатак то јест, огрони сума од 84,152.000 тал. посредна је пореза. Тајни саветник Дитерици научно је објаснио, а званичне цифре тврдњу су његову доказале, да посредна пореза свом тежином својом пада на сиротињу. На тај начин, посредни данак — то је душа и су-