Interesi srpstva. Knj 1 i 2
19
варо шка, занат ска радино от,
бете поглавито мушка, и ткалаштво опет женска, сеоска, кућевна индустриске потребе
стрија. Међу тим данас наше инду силно су се прошириле, 2 у исти мах пропала је махом наша стара занатлиска и кућевна индустрија, тако, да ми што даље све то више зависимо од тућине : њојзи продајемо наше сировине, да њима купиме стране фабрикате. (Све је мање и слабијих предуктивих снага вемаљеких, а међу тим све више потреба — па наравно и дуга. ИМ наш нараштај сећа се још остатака изумируће народне индустрије, старији нараштаји знају причати још више о наитеј некадањој ковној и геалачкој индустрији — 0 томе, како је напр. јако развијено било ножаретво (у Јагодиви). Колико је по паквих 0ило мајстора грнчара , кујунтшија пушкара, абаџија и т. Дд. каквог је сукна и платна, КАКВИХ тканица, ћилима Ми ве још сећамо заната груписаних у читавим улицама, које од њих и име своје дебијаху, а који данас на очитлед 6 дана у дан све још тој суде оде у каквом 99 пао опомене ради, по ти народне. Тао
и везива било !
више нестају. _ Једва кутку крије се иза ћепенка, сапав остатак ове пропале радинос пи разбоји попујрени, 0
ДИОН 27 улије, прес лице са страном
на места њиховом три 6" трповина
робом == голо номисионарство у служби туђе радинасти“ (стр. 06 58).
И на другом месту: „Сеоски живаљ наш, који
нас представља деведесет од сто парода, који је
у из пенела подитао, за
својим прегнућем ову земљ није ко-
више од шесет година државног живота рачао корака напред, већ само назад у газдипству своме — јер он и данао ради земљу на исто онако примитиван начин, као што су му јем ђедови и прађедови за време турске владавине обрађивали... и анако псто продаје оно мало вишка производа свајих, колико тек да порезу плати и своје нај-
за аа А анти наиван ле
о