Interesi srpstva. Knj 1 i 2

29

бриканата 2 Они не продају сриске продукте, но стране. У напређивати „сриску“ трловину, то је бити сензал страниг произвођача. Шта је најпоселе са земљорадњом и сточарством > Статистика је показала да ми данас само у пола ополико стоке имамо, колико смо пре 30—40 година имали. Земљорадња је управ најгоре прошла, јер су се задруге затрле, инокоштина и сиромаштина овладала, а онда се и по себи разуме, да се данас земља пе може више онако обрађивати, као за времена задруге.

Ето шта смо учинили за ових 80 година „слободе“. Живили смо готовански од прошлости, од пепела наших предака, јели смо пашу народну главнину. Задружпу, колективну иницијативу изгубили смо, а индивидуална иницијатива није се развила. За доба цветања наше задруге, паше друштво оснивало се на некој врсти породичног колективизма. У данашњим западним државама влада индивихуализам. У нас се поништио полективи“ зал, а није се створио индивпдуплизам: ла немамо данас никалквоћ аринцинка друштвено, ли смо друшлтево нерада мл нелаша.

И томе народу хоће да се помогне нредитним заводима, баннама !!! Као божем научне, техничке, радничке способности има у народу довољно; предузимачког и усталачког духа има у народу довољно; умешности има у народу довољно — свега тога има доста, само, знате, кредит није најбоље организован, а томе ће се помоћи каквом банком, и онда —- „унапредиће се“ и земљорадња, и индустрија, и трговина, и шта ти ја знам !

Не. Народу српском, кога нови међународни одношаји на Балкапу тако ужасно неспремна затекоше: народу српском, чија се земља широм отвара страном капиталу и упливу баш у времену, пад се задруга њетова расисда, = томе народу у

И 5 Ма је

пету лрниић ~ и ђе ва да пије те Еви А пар

ЗА о