Interesi srpstva. Knj 1 i 2

54

и могућности за башкарење западно капитала те уплива ма титету наше народне самосталности

Да се приватна машинска производња, којг= производи за пијаце светске, са добрим рачуном води, треба да њени продукти имају добру продњу; ла би продње било, треба да се водирачун о конкуренцији, т. ј. продукти треба да су што бољи и што јевтинији; да би они могли бити добри а јевтини, ваља да је јевтина радна снага, који их производи ; да би радна снага била јевтипа, треба да има доста радника без својиг средстава за рад, радника. који морају да продају своју радну снагу, једном речи, да има доста пролетера, бескућника = а где је тиг бескућнића 9 друштву је „диом, које би претриљено било произвођачким задругама, шипо производе намернице својит рођеним задруарила

Капиталиста, који би дошао са својим капиталом у такво друштво да — профитира, тај би свој капитал брзо очистио. Да па: странци доносе п улажу свој капитал Ту „произвођачке задруге,“ такође немају рачуна, јер би задруге руковођене биле, поред индивидуалних интереса задругара, је. дино_ ошштим интересима народне производње, а тад би се могло десити, да „профит предузимачки“ раван буде нули.

Но не излази ли отуд јасно као дан, да би те наше задруге заплашиле стране капитале, тако да би ови, у своме путу на псток, мимоишли Србију 2 За цело. Лепо. Али шта би онда бпло од ове — фразе: „страни кашитали вазда нам могу бити само од користи; то је жалосна економска политика која њих одстрањује, јер они би унели предузимљивост и радљивост у нашу земљу; васкрели би из мртвила природна богатства наше земље ; земљорадња, индустрија, трговина, све би то пренуло као из неког сна, једном речи стран капитал — оплодио би наш рад.“