Interesi srpstva. Knj 1 i 2

о

„Да би могли лакше разумети ово питање, да узмемо опет један хипотетични пример.

„Узмимо да је у неком старом грчком друштву било 1000 радника на 4000 становника; да је од тог броја 200 радника отишло у Персију неком Артаксерсу ; да је њих 50 погинуло или помрло на страни, а 150 њих вратило се кући, и да је сваки од њих донео кући по товар злата; а међу тим 25 товара пшенице, што је сваки радник у том друштву зарађивао годишње, не вреди ни /о од оке злата. Сваки од ових, којису се вратили, постао је богаташ. као неки земљоделац, који има 1000 јутара добре земље.

„Да видимо какво је било стање производње у томе друштву, док ови витезови још нису били отишли на војну; какво је било за време њиховог одсуства; а какво после повратка.

„До одласка њиховог било је 1000 радника на 4000 душа; сваки радник производио је 25 товара пшенице ; на сваку душу долазило је 6'/, товара. Ако је за живљење сваке душе било нужно само 6 товара шшенице (и овде под шпеницом разумемо све нужне намирнице), онда је друштву претицао неки мали сувишак, који се морао примећавати.

„Но 200 пробисвета одоше у Персију; у друштву остаде 3800 душа а само 800 радника. (Сваки радник сад мора да храни 47, човека, а не само 4 као пређе т. ј. 4 радника морају сад да издржавају 19 људи, а не 16 као пређе. Рачунајући опет 25 товара на радника, друштво има само 5, товара пшенице на човека, а не 67, лао пређе. Друштво мора осетити јаку оскудицу.

„Кад се врате пробисвети бива још горе. Они су сад људи богати; ручним радом не занимају се, Њиховом богатству и положају не доликује, не само да раде земљу, но и да спремају собу, чисте хаљине и т. д, Свакоме је потребан слуга. Они не

ћ

~

жар

=

па

па ј