Interesi srpstva. Knj 1 i 2

сз (25

ттколе и просвете, у ствари преко 85 милиона динара, 3) а ми до сад нисмо још никад ни поставили себи питање, прво, да ли услуге, које нам чини држава, вреде толико према стању наше касе; друто, да ли између тит државних услуга им осталих торисниг радова пароднит ила за народно њућење норисне сразмере.

Народна економија, додуше, сматра све жорисне туелуге као порисне радове, пи у начелу, потпуно их одобрава. Без услуга потребног броја судских. полициских и т.д. чиновника не би било реда у друштву, ни самог друштва. Али народна економија зна и то, да се сваколика култура једног народа оснива у потоњој анализи на омом умнолм и ручном раду, који оставља за собол, не "СИ већ стварне, опишљиве, корисне предмете, материјалне намирнице. (Онај квантум рада једног друш= тва, који иде на вршење никаквог стварног трага директно за собом неостављајућиг ублула, ла како ове порисне биле, треба да стоји у извесној сразмерици са оним квантулол рада, који ствара материјалне најпрече намирнице, економско богатство, блалостање, извор свело напретку. Ако тоа пема, распоред радних снага у толе друштву штетан је по чланове друштва. Кад смо се ми само и запитали, да ли тај распоред у нашем друштву постоји 7

Како би се дакле онај, за наше прилике баспословно велики годишњи вишак од 12 милиона употребио, да ли на „државне услуге,“ или на организацију „произвођачких задруга слободних задругара,“ — то није свеједно. Тих 12 милиона сад су у рукама народа, и он их привредно употребљује: та сума вредности употребљује се дакле данас продуктивно ту производњи; узети је од народа жао порез, то је иавући је из производње, то

пл) Шрема овогодишњем буџету 46 милиона.

ар ђа

~

пи ИРИНЕ

и

уза Меир ЕРЕ

име

тај

=