Interesi srpstva. Knj 1 i 2

= у

> друпешву никога "нема, нити бити жоже, ла се стара о разумном, корисном распореду радних снага: све је остављено блалол произвољећњуу слетота случаја...

Но, не заборавите, те „случајности“ пма само арелма нама, члановима друштва, има је у толико, што скоро ништа не бива договором, планом, рачуном, ошштом вољом чланова. Иначе, по себи, разуме се, дану данашњем друштву владају природни закони, који се овде зову закони економска. Они бесвесно, елементарно управљају економским

одношајима, и они су у толико крући, неумитнији. законастији, у колико друштво већма даје оставку на свој разум и своју вољу. Све иде у свему и свуда по неминовним законима прпродним, само неки су закони у својим последицама корисни, а неки штетни за човека. Но човеку је дат разум, бескрајно усавршљив, а тиме и могубност, да штетне последице природних закона од себе отклања, неутралишући те законе. другим природним законима. Радећи тако, човек не искаче пз оквира природне нужности помоћу некакве апсолутно слободне воље: радећи тако, човек се у истини само покорава Физиолошким законима свога бића. по којима он мора да мисли, мора да разликује корисно од штетног, мора себи корисно да жели а штетно да избегава, и — сходно томе да дела. Да човечанетво дакле све своје друштвене одношаје, па по томе и економске, рационално, паметно и корисно за све и свакога регулише, — сасвил је могућно. Но зато баш, што сам интерес свију и свакога захтева такав друштвени ред, овај је не само могућан, већ — и немобежан. Цела досадања историја човечанства сведочи, да се оно неодморно бори и напреже, како би себи створило на овој планети што. сретније услове опстанка. Но човечанство није свеколико садржано у владајућим