Interesi srpstva. Knj 1 i 2

78

оких, заступам пнтересе сиротиње, дакле народа сртеког, јер он је сиромашан. И ја, као и пруски краљеви и министри мислим, да је „сиротиња несразмерно оптерећена; и ја мислим да јој треба »олатлтатт државно бреме“ = преносећи тај терет „ма оне, који према користима што имају од државних установа и према својој пореској енази, нису били досад довољно оптерећени;“ по ја, најпосле, делим убеђење, да би државне Финанције треоало удесити и уредити тако, како би се народ уверио „о правичноста и непртастрасностаи у подели

државнит терета.“ Ја сам дакле — у врло отмепол друштву, а то на знање онима, који би у мо-

јим предлозима могли открити не само „шупље теорије“ но п субверсивне, „државоопасне“ идеје.

Пређимо на ствар. Шта је то прогресивна пореза 2

Ако -се плаћа 57, прихода, онда приход од 500 динара, платио би порезе 25. приход од 1000 дин. 50, приход од 10.000 дин. 500 динара, Процент остаје исти — 57, — за све приходе. То се зове пропорционална пореза.

Но многи мислиоци и државници налазе да би тај систем био жеправичан. Они веле : онај, који има само 500 динара годишњег прихода, има на евоје дневне потребе свега 1 дин. 37 пара дин. он је пуки сиролаг. Он кад жртвује држави 25 динара, же рт вује јој 25 дана гладовања — жртва тероџина. На против, ко има 10.000 дин. прихода, има дневно 27 дин. 26 п. д. Плаћајући годишње порезе 500 дин. одваја он од оних 27:26 дин. само 1.537 дин. жртва неосетна. (Он би толико могао сваки дан давати и проесјаку, па да и не осети. За то пропорционални данак не одовара правичности. Не одговара јој из два веома важна узрока: трво, јер богати не плаћа „према својој пореској снази“; друго, јер он не плаћа „према користила, које има