Interesi srpstva. Knj 1 i 2

(02) с»

сиромашном делу нашег народа. Онда смо се побојали да не будемо неправични према богатијој класи наше земље, јер, лретпостављајући да она плаћа највећи део нашега данка, не знамо по ком би праву располагали ми тим данком у очевидну корист сиротиње. За тим смо, да би улирили своју савест, дошли на мисао, да из ближе завиримо у цифре, то јест да испитамо: ко у пистинп плаћа данак. То ћемо сад и да учинимо, а какав ћемо резултат добити, — ми још не знамо, Што се мене тиче, ја исповедам у напред, да ћу најодсудније бити против организовања производње државним средствима, ако испитивања наша показала буду да богати плаћају порезу, јер _- нека пропадне не само српство, но и цео свет, само неправде нек не буде. Ета јизб а, регеде тилдив. — — —

Ми горе видесмо“ да је Србија по превасходоству сиролтшно радничко друштво. Поред те сиротиње имамо ми додуше малобројну али прилично имућну класу народа. Сад се пита: илаба ли порезу ома сиротиња, мли ова плућна класа Вама ће се можда учинити да је то питање потрешно стављено. Ви ћете можда рећи да се, п без оних пепитивања, која намеравамо да предувмемо, са свим позитивно још у напред тврдити може, да порезу плаћа и сиратиња и илубна класа. 11 одиста. Кад би н, пр. имућна класа плаћала 50—60' 4 државних прихода, или би, не она, но спротиња толико плаћала, онда, и поред ове мале диференције, Могло би се с правом рећи: данак у Србији плаћа # сиромах и богат. То би одиста било тако. али ја мислим да учиним једну примедбу. Ако је Н. пр. данак једне државе 97 милиона талира, а од тих 9 милиона 51 плаћа сиротиња, а оних 16 милиона богата класа, онда ви већ немате право да кажете: данак плаћају и сиромаси « богаташи, јер