Interesi srpstva. Knj 1 i 2

95:

се бројеви ови односе, било је у Пруској близу 17,500.000 становника. Ми смо горе видели да оних, који имају преко 1000 тал. прихода има свега, са

њиховим породицама, од прилике 222.095 душа...

Та ваљда не могу они потрошити онолико соли, колико осталих 17,800.000 људи! Да видимо.

Најпре ћемо да се задржимо код оних предмета потрошње, које махом троши имућна класа. Да видимо шта на њима држава добија.

Узмимо на пр. чоколаду. У својој монографији „Какао и Чоколада“ стр. 43. Др. Мичерлих вели, да је у години 1881 увезено у Пруску свега 500.000. Фуната чоколаде. Ђумручина од центе износи 6 талира, и тако је држава Пруска на чоколади ћарила грдну суму од — 92.500 талира.

Штољке и морске рибе, као што сведоче МиФе штееп дДек =[2. _ Вигеацз, Ва. Ш. раг. 110, донеле су, и то не Пруској, већ целом полферајну, ни мање ни више но — 13.000 талира.

Шампањско вино. У тодини 1855 унесено је у Берлин свега 148.900 Флаша шампања. Како свака флаша доноси око “јљ сребрних грошића ђумручине, то је држава на у Берлин увезеном шампању добила 87.220 талира. (Мићеме. Ва. Х. раг. 184). За целу Пруску нема статистичких података. Но како је још онда Берлин био варош од 550.000 душа, како је у Берлину концентрисана у највећој мери шампањпијућа богатштина, то је јасно да ђумручина на шампањ за целу земљу није много већа била од оне за Берлин.

Страна вита. У години 1854 увезено је у 60 Цолферајн 43.086 центи випа у Флашама, са ђумручином од 944.688 тал. и 191.256 центи вина У буради са ђумручином од 1,14%.500 тал., екупа: 1.492.266 тал. (НИ фђлег, Јаћтђисћ а | Мосећ зећаћ ита Уба е, Јаћтеапо 1826. раг. 78—81). Ако се узме за Пруску округла сума од 17,000.000

тик