Istočnik

Бр 5

ИСТОЧНИК

Стр. 69

Српско-православна АЕМ. консисторија Херцеговачко-захумска. Бр. 245/1. Званична препорука, Иречасиол српско-нравославнол епархијскол спешгеиству. Пошто је високодостојна српско-православна конснсторија далматинско-истријска приреднла и издала у српском преводу књигу: „0 дужностима парохијскијех свештеника", то исту најтошшје препоручујемо сваком свегатенику, да је набави. Књига је одвећ потребна и практична сваком душестаратељу, упућујући га, како треба да врши тешку паотирску душност и службу. Да би се гато више раширила и да би је могао сваки свештеник набавити, књизи је стављена најнижа цијена: запада само 1 круну, и може се добити у канцеларији консисторијској у Задру. Из консисторијалне сједнице. У Мостару, 26. фебруара 1898. АЕ. и Митроиолит Херцеговачко-з ахумски Серафим, с. р.

Из АЕМ, канпеларије Зворничко-тузланске. Руконодожења. Драгомир Остојић, богослов и вјероучитељ у Бијељини, рукоположен је за ђакона 24. марта 1897., а за презвитера 25. марта и. г. у саборној дркви доњо-тузланској. — Стеван Стан чи ћ, богослов, рукоподожен је за ђакона 25. марта 1897. у саборној цркви доњо-тузланској, а за ирезвитера 30. марта и. т. у старој цркви еарајевској, и додијељен за помоћника парохије дворовске, нротопрезвитерата бијељинског. — Михаило Стојчевић, богослов и учитељ српско-православне школе у Обудовцу, протопрезвитерата брчанског, рукоположен је за ћакона 6. августа 1897., а за презвитера 10. августа и. г. у саборној цркви дон>о-тузланекој. и остављен и на даље као учитељ на истој школи, а уз то да помаже и у парохијској служби своме оцу на парохији жабарској. —• Василије Ћуковић, монах манастира св. Тројице у Тавни, рукоположен је за јерођакона 2. фебруара о. г. у саборној цркви доњо-тузлаиској и додијељен привремено за писара у митрополијекој канцеларији. Наиленовања. Захарије Поповић, евештенпк, наиненован је 6. септемара 18У7. за пароха 11. зворничке парохије, и на даље му повјерена унрава протопрезвитерата зворничког. Иремјештења. Теодор Ђокић, парох кожушки, протопрезвитерата грачаничог, премјештен је 4. новембра 1897. на парохију толишку, протопрезвитерата градачкога, а парохија кожушка повјерена у администрацрју Остоји Лантићу, пароху осјечанском, протопрезвитсрата грачаничког. Разријежење од парохијалне дужности. Ђорђе Опалић, парох обарски, разријешен је на своју молбу 2о. октобра 189/. од вршења парохијске дужности.