Istočnik

Стр. 196

ИСТОЧНИК

Бр. 13

увјерени, да ће, ако се савјесно, тачно и са пожртвовањем од светтен-' стпа нашег вршило буде, донијети корисна и благосдовена рода и плода. И пошто немамо разлога посумњати у добру вољу свештенства нашег у његоко родољубље и оданост према светом своме свештеничком чину и позиву, Ми му желимо истрајност у раду и добар успјех, препоручујући га милости и покровитељству Сиаситеља и основатеља св. вјере и цркве наше у којој смо се родили и у којој ћемо, исповиједајући своје дично православље, кад Божја воља буде, достојно и хришћански умријети. Апелујући на сво свијесно житељство Богом чуване Митрополије Наше, особито пак на честито грађанство Наше, да свештенство своје у овом великом и трудном дјелу својски и без свагеог устезања и премишљања потпомогне, увјеравамо свакога, да од ове не може нико да принесе ни веће ни Богу пријатније жртве, јер је свакому јасао, да је наш ирости сељачки народ у васпитању моралном и религиозном врло заостао, и да сви пријатељи његови морају све могуће да учине, да га из ове очајне таме и незнања изведу на свјетлост познања свете православне вјере и закона Вожјег. Пречасна господа протопрезвитери имаће сваких 15 дана да поишту од парохијалног свештенства о раду и успјеху у обуци извјештај, које ће Нам, равнања Нашег ради, редовно иодносити, да опажене мане и недостатке исправимо и смегње, које би се у пожељеному успјеху у раду на супрот ставиле, поуклањамо. У СараЈ еву, 22. Јуна 1898. АЕ. и Митрополит Дабро бооански: Нјколди , с. р.

јЕЗ! ЕЗБАНГЕЧНО. Писмо Чеде Мијатовића 1 ) Уреднику „Источника". Кад је Његово Високопреосвештенство Господин Митроподит Дабро-босански Николај, у почетку ове године, повјерио уре^ивање преустројеног духовног часописа „Источника", новоме уреднишгву, стављено је било исто у частан, али у исто вријеме и у врло тежак положај. Показати се достој'ним тога повјерења, и одазвати се оним очекивањима, које у ново уредништво ставигае нови власници часописа Ј ) Ово писмо, које би због његове ведике важности радије назвали ,, Посланицом Чедином ерпско-православном свештенству у Босни и Херцеговини", публикујемо без нарочиТе дозволе иишчеве. Преузвишени господин писац, по урођеној доброти својој, опростиће нам то — о томе смо увјерени јер уредник овога часописа није имао снаге, да овај, њему повјерени таланат, у земљу закопа. Ур.