Istočnik

Стр. 244

Бр. 16

празником тражили од највишег представника евештенства, да се закуне, да ће чинити по правом обреду. ГГрипада ли принос, којгх је принешен у пратњи холокауста, свештеницвма или олтару ? Смнју ли се први плодови у години, који се приносе дан послије 11асх<\ брати у суботни дан? Смије ли се вода, принешена као жртва о празнику сјеница, на сам олтар просути; смије ли опход са врбовим гранчицама, кад иде око олтара, једном застати или се мора без застајања облазити? Је ли жртвовање пасхалнога јагњета повреда суботе?Треба ли се десетак узимати само од усјева, вина уља, ити се треба узимати и од анижа, кима и метвице ? Вриједи ли заклетва, кад се човјек закуне небом или земљом или Јерусалимом или својом ро^еном душом ? или само вриједи заклетва Богом ? Треба ли се заклињати храмом или новцем храмовним, олтарем или жртвеном животињом, што лежи на на олтару ? Шупља и без икакве вриједности казуистика без моралног карактера и без снаге, да дух уздигне! Они, који су без граница тјерали, били су најомиљенији: школа Хилел, која је била блага, би надмашена ученицима Шамаје. строге школе, која не знађаше ни за какво попуштање. Слово и писмо, то је извор закона; што се више слово поштује као пресудно начело, тим је човјек сигурнији за успјех. Кад се једаред страст, било то у религији, било у политици, ослободи окова, тајна побиједити лежи у вјештини ласкати страстима. Важно питање, око кога су се странке бориле, познато је: смије ли се дозволити суботом или празником јести јаје, које се излегло у суботу? Влага школа хилелска одговараше неумитно са не, непопустљивост њена била је несавладљива. А шамајска, иначе тако строга, била је овдје попустљивија. У обичном, практичном животу слушали су строжију школу. На супрот томе Шамаја није дозвољавала суботом дјецу обучавати и болне његовати, три дана прије суботе није било слободно укрцати се у лафу, па ни опсаду града почети. Највеће пак питање ме^утим код Фарисеја, било је питање о чистоти; не до душе о душевној чистоти, коју Бог љуби и пророци је подизаху, него о чистоти по спољашњим прописима закона., о чистоти, коју можеш видјети, која Јудејца у велику противност ставља према поганицима. Да ли је на лешини нечисто месо или кожа или кост? Да ли саблажњава додир са поганичким књигама или још прије са светима? Је ли вода, која тече из нечистог суда, и сама нечиста? Тешко ономе, који презире прање руку, тако говораху ревни; нестаће га са лица земље. Садукеји се ругаху: ви ћете видјети, говораху, да ће Фарисеји још дотле доћи, да ће и само сунце чистити.