Istočnik

Стр. 275

Ко други, ако не наш чаршишгија — трговац и механџија, који трчи, да своју радњу отвори". А кахсве су нам данас школе, какви учитељи, обзиром на религијозне потребе наше? Да не би ко год рекао, да су моји назори у том погледу иретјерани или неиотиуни, пустићу да други говоре. Прије четпри годнне донио је наш званични орган у своме незпаничном дијелу оватгав пасус: „Глете само, на пр. по гдје-којег — на жалост нарочито млађег учитеља, — како се љуто поуздао у своју „ученост", у своје „свестрано знање", па му ]е свештеник мањи „раденик народии" од н.ега, а у цркву иде ... тек онако, како иде. Уз то се он још често са тим својим „становиштем" и размеће пред народом, као да ће му тиме открити све оне „мисли", што му се роје у глави! Па када заиста имаде таквих учитеља, ко би ту онда могао и посумшати, да тпме паства мора изгубити од своје првобитне привржености цркви, да мора према њојзи охладњети ? „Та, наш је учитељ паметна глава .. . зна он!" — А каква тек појма могу о цркви добити оне безазлене малише, када примјете, како њихов учитељ нехатно говори о вјери и како немарно стоји за пјевницом? .... Уз ово ћу још нешто споменути. Морамо тек видјети, шта ли бива у вјерском погледу са оном нашом дјецом, која долазе у средЕве заводе, да из њих послије оду на више науке, те да најзад заузму у нашем народу најугледнија мјеста ? Ту имам пред очима своје другове, па и себе. Ми сви бијасмо из добрих, већином свештеничких кућа, те бијасмо — бар за прве двијетри године -— махом врло побожпи. Но шта то би с нама у један мах ? Један но један почесмо се тужити, да нас више молитве прије спавања слабо могу поутјешити, шта више, да их често и заборављамо, да, заборављамо оно, без чега прије не могасмо заспати! ПГта бијаше тому узрок? — Нпштава религијозна настава и понеки сумњив израз професора природних наука, нарочито геологије. Па је ли чудо, да многп наш „зрели младић" тако радо удара на основно нам богословље, догматику и символику нашу ? Је ли какво чудо, да он о вјерским потребама често, врло често не ће ни да чује ? Је ли чудо, да га и за вријеме св. литургије прије втфамо у загушљиву зраку пивара и кафана, него ли у св. храму? — Није заиста, нпје чудо!" И заиста тако је то, глава је пуна олимпијеких богова индијскпх и индогерманских митоса, а за хрпшћанеког Бога не ће ни да чује. Рђавом васпитању омладине наше иде у прилог неморална школа живота, кужна књижевност, престава саблажњивих позоришних комада и т. д. Ето, такова је та наша омладина, која се за скамнјом образује