Istočnik

Бр. 22

ИСТОЧНИК

Стр. 349

страну у лијепу фочанску цркву, која је такође на једној висоравни, мало удаљена и завучена од вароши, али у убавом крају, одакле је особити поглед на ријеку Дрину и притоку Чехотину. Послије молитве у цркви Г. Митрополита је отпратила општина и народ у лијепу општинску кућу, гдје је био приправљен удобан стан за Г. Митрополита и Његову пратњу. У неђељу 23. августа била је свечана Архијерејска служба, на којој је присуствовао многобројни народ, а српско-православно мјешовито пјевачко друштво, под вјегатом управом свог вриједног предсједника и коровође госп. Јосифа Кочевића свештеника, својим умилним појањем још је више увеличало свечаност. Том је приликом поменути свештеник, Јосиф Кочевпћ одликован црвеним појасом и уједно потврђен за сталног надзиратеља фочанског протопрезвитерата. -- Неродице и нерадња, која нас од неколико година тишти, није ни Фочу поштедило, али то мјесто уједно даје лијеп примјер, да се народ може поред свега тога одржати, ако живи скромно, штедећи и нерасипљући оно, што му је Бог дао. Окромност, штедња и лијепо владање отварају, и ако полако, ипак сигурно врата за бољу будућност. Највеће зло, које тамани наш народ, п доводи га у просијаке, јестниће, а Фоча се против тога зла оградила тијем, штојеосновала Друштвоантиалкохолиста (друштво против пића алкохолних течности), које врло лијепо напредује, а броји до данас знатан број чланова из мјеста и околине. Дао би Бог, да многи од нас пригрли то племенито друштво, потпомажући га морално и материјално, а нотпомажући друштво, чиними уједно добра себи и народу. По сата од Фоче, пролазећи уза страну, кроз китњасте шљивике и гајеве, дође се на једну висораван, коју је омладина лијепо оградила и украсила клупама, столовима и столицама. На том „Вису" састаје се младеж сваке неђеље и празника, кад је лијепо вријеме, те се до пред ноћ весели, игра и пјева разне српске пјесме и игре, а старији сједе н са радосним осмејком слушају и уживају у свом подмлатку и узданици. Ко је жељан, да што попије или почасти свог знанца и друга, тај нареди каву или лимунату. Другог пића ту нема. Пробавивши четири дана у питомој Фочи, и иоздравивпш се са добрим и побожннм Фочанима, Његово Високопреосвештенство је наставило у понедјељак 24. августа пут по Епархији, те је тога дана око 7 сати стигао у Калиновик, доираћен још од „Вратла", на један сахат прије Калиновика од јуначких Загорана, који су на коњима похитали на сусрет своме Архијереју. пратећи га одушевљеном пјесмом, метцима из реколвера и веселим усклицима. У Калиновику је Г. Митрополи г преданио, а у сриједу 26. августа пошао је са својом и осталом пратњом на коњима у Невесиње, преко врлетних крајева што је сиједом Архинастиру задало потешкоће, тим више што је на путу у Калинсвик лако назебао. Поздравивши се на Обљу са фочанским парохом Кочевићем и загоранима, који га довде пратише, Г. Митрополит наставио је даље пут на коњу г кроз кршевити Обаљ и Обрњу, а послије кроз Морине, којима већ и само име показује, како је туда, „лако" путовати. На најопаснијем мјесту на Моринама, гдје зими завију велики сметови и сњегови, те многим путницима помету пут, подигла је земаљска влада лијепу зграду са више удобних просторија као уточиште, да се човјек може склонити и опасти од опасности. Поменута зграда је скопчана брзојавним и телефонским жицама са свима околним пост:;јама, што такође може олакшати неугодно путовање и потешкоће. Одатле, па све до на цесту, која води из Невасиња до Гацка, пут је најнеугоднији, тако, да ни на коњима није могуће лако ићи, него се већином мора пјешачити. У сами мрак стигао