Istočnik

источник

Бр. 22

не могоше забашурити ни сами непријатељи Христови, али гледајте, шта они смишљају? Договорише се Архијереји, да и Лазара убију, јер многи њега ради и^аху из Јудеј е и вјероваху Исуса (Јов. 12, 10—-11). Чујте, што их нарочито узнемирује? IIIта ћемо чинити, •—- договараху се они, — јер човјек овај чини многа чудеса (11, 47)?... Ево до чега може доћи злоба људска; ево како може она човјека заслијепити!... Сама чудеса губе у њиховим очима своју моћ: они их сматрају као обична дјела људска, као да их и они сами могу чшштл... Изгледа, као да их је сами здрави разум морао опоменути: шго ви радите? Тко може чинити таква чудеса, осим Бога? Гледајте, да ли не идете против самога Господа? И заиста, савјест шихова, и ако плашљиво, ипак је говорила то., али они не хтједоше ништа да знаду, и иЈјаху против Хрисга Спаси геља. Па шта је послије тога могла за ших учинити благодат Божја? Та и Бог не спасава силом: ако ти хоћеш и тражшн спасења, он је готов да те спасе, а ако се тн упорно протившн благодати Божијој, која те зове к спасењу, и она те не ће присиљавати: погини, кад нећеш да се спасеш... Ето зашто се нпјесу спасли крвижевници и Фарисеји : они и не мислише на своје спасење. Није такав био млади Савле: он није о себи мислио; он се бринуо за једно: како да послужи Богу; за то га ето Господ и учинн сасудом изабраним, првоврховним својим апостолом. Не очајавај и ти, брате љубезни, ма како да су великн твоји гријеси: кад би само била са твоје стране искрена жеља да се спасега, кад би само свим срцем омрзнуо гријех и обратио се Господу сузним кајањем: „Исусе слатки Призови мене, малодугана, као што си призвао Павла, који те је гонио!■' И он ће те призвати, он ће ти дати снагу, да се одупреш гријеху који је овладао тобом, и показаће ти пут спасења, Да, он те већ и зове, чуј само глас твоје савјести, не чује ли се у њој онај очински — савјетујући укор; „Помисли, човјече, шта радиш? Зашто идега против мојих заповиједи? Какву корист имаш отуда? Савле, Савле, гато ме гониш?... Загато ти гонига благодат моју из душе своје? Знај, да нигдје не можеш наћи покоја, осим смјерне послушности вољи мојој; па зашто се узалуд мучиш, тражиш неку срећу у грјешним задовољстнима? Не ћеш наћи тамо оне, гато тражиш... Тешко ти је иротив бодила праћати се..." —- Сретан је онај, који послуша глас овај: Господ га не ће оставити својом милошћу. Ко не ће да погине, већ тражи спасења, тога ће Господ спасти, заиста ће га спасти и помиловати начином, за који он зна, да је најбољи — Амин.