Istočnik

Стр. 370

ИСТОЧНИК

разноси, није кадар ништа без Бога и Његове номоћи; једног часа не може опстати, а да не сврне с правог пута, да не залута, да се не изневјери позиву, ради кога је сгворен иа овоме свијету. 0 овоме се је човјечанство увјерило, доста је искуснло јада, чемера и невоље, а далеко од Бога. Пошто се је доста намудровало, напатило далеко од Бога, човјечанство је уви^ело своју погрјешку, своју немоћ, обратило се је Богу и завапило за помоћ. Бог по својој неизмјерној благости и милости пружа му помоћ, да се спаси и избави: шаље свог Јединородног Сина, да научи људе правој истини, да им покаже прави пут, који води животу. И ето данашњи дан славимо, кад је походио овај свијет Јединородни Син Божји, да заблуђелима покаже прави пут, који води животу и истини, да грјешнима покрене ум и срце, да се тргну и одврате од гријеха; да изнемогле под теретом гријеха, а жудне, да се отресу бремена, обрадује: да слабе и нејаке заштити; да прогласн свему човјечанству: сви су људи између себе браћа, а свима је један отац — Отац небесни. Заиста ово је велики дан радости и утјехе, право је, да се припремимо, е да га достојно дочекамо и радосно проведемо. Али овђе морамо застати, да се поразговоримо сами собом, да се бапитамо, е да ли смо се достојно припремили, да дочекамо Јединородног Сина Божјег. Станимо мало, откријмо срце наше, испитајмо шта се у њему налази, је ли чисто, јер значају и светињи данашњег празника приличи само чисто срце, у које ће се уселити. Избацимо из срца пакост и злобу, нечисту жељу и сваку страст. Није доста само чисто срце, него хоће се још и љубав, која ће загријавати срце и хранити значај и светињу већ усељену данашњег празника, и онда се можемо надати плодовима спасоносног нам ваплоћења Христова. Даље, испитајмо наш ум, како се он припремио, да прихвати светињу данашњег празника. Треба и њега очистити и то од невјерја^ сујевјерја, наклапања свјетске лажне назови филозофије, којој је једина цијељ, да се противи правој истини, да је омаловажава и побија, што никада није успјела, нити ће успјети, јер се оснива на погрјешном темељу, хтијући праву чисту истину побити, коју истину није човјечји ум изнашао, него нам ]е дошла с неба од самога Вога. Чистим умом треба да прихватимо спасоносно нам ваплоћење Христово. Ако не будемо као ђеца (невини), не ћемо ући у царство Божје. Препоручујем вам. богољубазна браћо моја, да се светињом данашњег ваплоћења Христова осветите, како би сте се показали достојним ове преголеме милости Божје, како бисте се удостојили назвати се правим синовима Божјим.