Istočnik

* О т 2 ДУХОВНИ ЧА^ОПИС ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНН И ХЕРЦЕГОВИНИ. Год. ХШ. Сарајево, 31. јануара 1899. Бр. 2. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ • АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕД11ИК: ТЕОДОР ЈУНГИЋ, ПРОТОЈЕРЕЈ. Одношај Хришћанина према неразумној природи. (Наставак.) Љубавни одношај човјека према природи и животињама, не треба да се ограничи ли и једино на бескорисну осјећајност, но ваља и у дјело да се приведе. Када је Бог прве људе створио, Он им је рекао: „ Наиунише земљу и владајше њом, и будите госмодари од уиба морских и од итица пебеских и од свега звјериња, што се миче по земљи." (Постање. I, 28.) Природа живи и развија се, с тога је човјек дужан, да дјела и ради, да унапређује н помаже развићу природних еилн, како би оно потпуно било; дужан је да се стара и брине, да на земљн пустош не овлада, да земл.у красним дрвећем и растињем засади, мочваре да исуши и земљу сухом начини. Све је ово корисно не само но човјека, но и морадно, јер одговара оној заповједи Вожјој, даној првим људима у рају. (Пост. II, 15.) Положај човјека на земљи, као господара свега, фактичан је. „Човјек са својим маленим и немоћним тпјелом, управља и влада природом и држи у својој власти жинотиње. које су куд и камо јаче и силније од њега." 1 ) „Пред човјечјим погледом и у садањем грјеховном стању дрхћу и стрепе силне животиње." 2 ) „У очима сваког разумног створа огледа се неки неодређен одсјај човјегнтва, искра неког непојмљпвог свијета, у којем се исказује уну-