Istočnik

Стр. 50

источник

Бр. 4

и њезина света дужност, да се као највиша духовна власт православних о њој брине. Побуђеи таквим интересом и таквом дужношћу, Нагн свети синод примио је додуше из почетка молбе и штатут, што су их донијели неки православни Хришћани, који су нарочито амо дошли као заступници неких општина у Боснп и Херцеговини, али је гтридржао себи, да о њима одлучи тек онда, пошто их како треба буде расправио и испитао. Међу тијем проучивши раније поднесени од неког времена њихов опширни нацрт црквено-општинског штатута, забацио га је, пошто није био у складу са постојећим нашим црквеним редом, као што смо то у своје вријеме Вашем Преосвештенству јавили. А сада пак имајући у виду с једне стране тада, а и у пошљедње вријеме Нама од истих особа поднесене молбе неких општина Ваше епархије, а с друге стране опет дотични извјештај Вашег Преосвештенства и и преосвештених Митрополита: Херцеговачког, Госп. Серафима и Зворничког Росп. Гл игори ј а, те сравнивши од незадовољника поднесене тужбе са разјашњењима, које Нам је већ Ваше Преосвештенство дало, сматрао је Наш свети синод Ваша разјантњења довољнима и одлучио је, да се послије ових разјашњења сличне тужбе и молбе дефинитивно као са свијем неосноване забаце, и да се подносиоцима тијех молба званично изјави, да се дома врате и мирно владају, а са осталијем незадовољницима нека оду својим духовним старјешинама и очевима, да им цјеливају десницу и измире се с њима, потчињавајући се и покоравајући се њима и имајући потпуно поуздање и повјерење како према свом светом клиру, тако и према ц. и кр. влади ради њезине очинске и искрене заштите тамошње православне цркве и њезиних интереса. Ослањајући се на изложена му разјашњења преосвегатених Митроиолита и ц. и кр. владе, свети је синод заиста увјерен, да наша света и православна вјера и њезине свете установе нијесу никаквој опасности изложене у реченим епархијама, већ напротив да уживају очинску заштиту и благохотну материјалну и моралну помоћ; да Ваше Нреосвештенство и остала у Христу браћа са њима потчињеним клиром врше савјесно њима наложену дужност, те да створено незадовољство са жалосним покретима и странпутицама у неким општинама проистиче из других разлога и повода., који не стоје ни у каквој свези са нашом светом вјером и са црквеним установама, које су иам преостале од нашијех праотаца. С тога саопштавајући Вашем Преосвештенству од Нашег светог синода донесену горњу одлуку, изражујемо Вам у исто вријеме