Istočnik

Стр. 118

ИСТОЧНИК

ћански учењаци александријски. Они су помиривали незнабошку науку с јеванђелзем тако, што су слушаоцима својим обиљежили оно, што у незнабошких писаца добро и истиннто бјеше, показујући, како су високе истнне хришћанске њима као допуна неопходно нужне биле, те ако је жел>а њихова, да им истраживања и наука њихова носе на себи тип нечега бољег и стварнијег, а не печат меланхолије, нејасности и магловитости, то су они позвани да иду од природнога к надприродном, из области здравог разума у област вјере и откровења. Једном ријечи човјечанска мудрост и филозофија и није ништа друго, до ли служавка хришћанског богословља, како касније једним поводом вели о том и св. Павлин, пишући Јовнју: „Ти немаш потребе да остављаш ту философију, ако је само ти осветиш вјером и будегн се мудро њоме користио, сједињавајући је с религијом." Исто тако, руководећи се тим основним правилом, могле се и александријске катихете, без икакве штете по нстнну, користити старим писцима. Нове истине и слова нових учитеља ширила се необичном брзином из Александрије по читавом Египту, — тако рећи свугдје, гдје су само допирале египатске лађе и каравани. Истина Хршнћанства престала је бити предметом скривеног учења. Поборншса њених могло се свугдје наћи н они су свугдје распростирали њен утјецај, обарајући старе незнабошке басне, којима су се још заиимали тобожњи филозофи. Свугдје и на сваком мјесту, по бучним и шумним улицама градским, у аудиторнјама акодемскнм код храма Серапиума, у бнблиотекама и по вртовима, на јавнпм шеталнштима и кантирпма иуним народа, на сваком мјесту и у свако врнјеме нијесу они престајали учити, и неиобједном логиком изналазили су читаве области ненспитаних истнна, остављајући их, да највећи генији времена свога о њима размишљају. Жегва бјеше богата. Број трудбеника, исночетка мален, расгао је све то више и више, а прпродан резултат тога бјеше тај, да су у редове пасгве хришћанске јатомице ступали сви, без разлике сталежа и класе. (Наотавиће се.)

Религијозно-морални листићи. Намнјењено нравоелавној срнској младежи и сваком Хришћанииу. Превео и попунио: Јован Нетровић, свештеник-катихета и професор у Загребу. Трпи до краја. Који претрпи до краја, спасен ће бити (Мат 10, 22). У вријеме св. Ј.вана Златоуста живљаше много година у пустињи преподобни Јеракс. Један пут се приближише њему ђаволи у подоби човјечијој и рекоше: „Старче! Ти ћеш жнвјетн још 50 година;