Istočnik

Бр. 9

„Цар пристаде све што Иванрече, Света Петка одвеза му руке, Проведе га кроз своје ордије, А педеља наоштри му сабљу. Сви га Турци редом исмејаше, Засили се низ поље широко, По шамар му сваки ударише. Па потера Турке на буљуке, Дожали ее Иван Беговине, Нигде жива душа не остаде, Па помену Бога јединога: Па се вратп цару на дивану. „Дај ми, Боже јуначког кувета , Цар измица Иван се примица, Оздрави ми коња шугавога, Док дотера цара до дувара. Света Петко одвежи ми руке Па у нужде царе проговара: А недељо наоштри мп сабљу „Остави ме, Иван Беговино, То се Богу врло нажалело: Даћу тебе твоју бегонину, Подаде му кувет и јунаство, Беговину и Херцеговину!" Оздраве му кон,а шугавога, Овдје је Иван Беговина главом Иван Црнојевић, господар зетски, те се спомиње у М. Миклошића 530, 534, год. 1485. Јот год. 1392. спомиње се Радич, т. ј. КасПг с1е Сегпие (од Черне) (Зогшпив 2еп1;е ех ВиДие. ( Види Гласник Др. Срб. Словесности XII. 129, 138.,) па, по свој прилици, по Црнојевићима се и прозвата Ц р н а Гора. — Овдје је занимива традиција из пиротскога округа, гдје Иван бег прима од султана у феуд (лено) беговину и Херцегов и н у, а још је занимљивије, да се зове султан цар и ћесар (Пита њега царе и ћесаро и т. д., Већ чу ли ме царе и ћесаре н т. д.) — ('вдје је свакагсо говор о султану, јер се закључује: „Цар пристаде све што Иванрече, Сви га Турци ред,ом исмејаше, Проведе га кроз своје ордије, По шамар му сваки ударише. Иван-бег је по пјесми у Загорју (у Херцеговини), т. ј.; „Брже да сте у равно Загорје, Код онога Иван Беговину" .. . Овдје ми је сиоменути пјесму од слијепца путника на Сушаку код Ријеке,*) те се у њој спомиње „Млада недеља." Од младе се недјељепрестрашилаМарија и спробљеднула од с т р а х а. Говори јој Недеља! У књиге га завила, „Не страши се, Марија, Светнм крижом прекрила? Ја еам Млада Недеља! Ходи назад, Марија, Камо идеш, Марија, Састат ће те Жидовн, Камо носиш синека, Сина ће ти узети, Дете мало Исуса. Дете мало Исуса!" Ова се пјесма свршује овако, попут апокрифпијех јеванђеља: Проговоре жидови: С ножи тебе парамо!" Кажи, жено, јабуку, Престраши се Марија, Ако нећеш казати, Дете мало казала, Јабуку ти узмемо, Дете мало одвила, На муку те денемо, Сузам га је залила,

*) В. Нгуа1вко пагоДпе рје.чте, т1а1а МаИса I Ггуа4ика, Шо ргуј, кпЈ1ј»а ргуа етр. 5. 1896.